Приче из Музеја Војводине - Након више деценија организована европска конференција и изложба

Пратиће је изложба “Дунавске игре престола - пад и уздизање варвара”, чији су аутори Станко Трифуновић, Јелена Ђорђевић, Ивана Пашић, мр Војислав Ђорђевић и Марија Ћуковић, а коју грађани могу да погледају до 10. октобра (осим у периоду од 4. до 7. октобра) у Музеју Војводине (Дунавска 25).

Како објашњава један од аутора изложбе Станко Трифуновић организовање конференције у Европи, по први пут након две и по деценије, која се бави словенском археологијом је изузетно значајно о чему и сведочи податак да је пријављено више од 100 учесника из 17 земаља Европе.

- Жеља нам је да се конгреси на ову тему поново редовно одржавају, јер су се током 25 година промениле многе генерације научника, а има и бројних проналазака - каже Трифуновић. - На конференцији, која је пре свега намењена стручњацима, биће представљени реферати о новим истраживањима како би се направио пресек сазнања и резултата. Након више година истраживања и захваљујући активној сарадњи с еминентним институцијама у Русији предложили смо да се стручњаци поново окупе и посебна нам је част што је баш новосадски Музеј добио изузетну прилику да организује тако велики догађај у свету науке.

Изложба “Дунавске игре престола - пад и уздизање варвара” је замишљена као пратећи програм конференције, на којој је представљена пре свега материјална култура варварских народа: керамички лонци, челично оружје, метални и други накит као и предмети из свакодневне употребе, поређаних хронолошки, од прелаза старог у нову еру до краја првог миленијума нове ере српског Подунавља. Како објашњава Трифуновић с колегама није имао ни мало лак задатак, јер је реч о сложеној изложби, која треба да да пресек досадашњих сазнања, а која се на ту тему организује први пут након 30 година.

-  Настојали смо да изложба буде интересантна двема врстама посетилаца: научницима, који све посматрају „стручним оком“ трагајући за посебним детаљима и грађанима којима је потребно приказати „питку“, јасну и једноставну причу о народима који су живели на овом подручју – појашњава наш саговорник. – На изложби намерно нису издвојени посебни експонати јер смо желели да прикажемо „обичан“ живот тих народ који су учестовали у тако важним историјским догађајима. Иако поставка представља српско Подунавље она се не односи само на Словене, већ на бројне друге учеснике сложене ситуације која се збивала до првог миленијума нове ере.

Реч „варвар“ углавном има негативо значење – дивљак, некултуран, нецивилизован. У фигуративној употреби, варвар може бити референца за бруталну, окрутну, ратоборну и безосећајну особу. Реч је грчког порекла, а за Римљане и Грке она није имала тако ружно значење, већ се односила на „странца или оног који не говори нашим језиком“. Како објашњава Станко Трифуновић варвари су у ствари на овим просторима били “домаћи”, а Римљани су ти који су били „странци“ јер су их покоравали како би проширили своју територију и заузели стратешки важна подручја.

Поставка је занимљивог и примамљивога назива инспирисаног мега-популарном телевизијском серијом („Игра престола“ - „Гаме оф тронес“). Како објашњава Трифуновић било је смисла наденути тај назив јер се заиста радио о некој врсти „игре“ односно борбе за „престо“ јер народ који је контролисао средње Подунавље контролисао је и велики део Европе.

- Због тога је Римско царство настојало да има излаз на Дунав, реке која је увек имала велики стратешки значај. Отуда та “игра престола” јер су се сви отимали да задрже или освоје најбољу позицију на Подунављу - каже Трифуновић. – Други део назива „Пад и уздизање варвара“ укратко описује шта се дешавало с тим народима. Варвари, као што су Словени, Хуни, Авари, Мађари, Бугари, су прво били покорени, али су потом успели да се ослободе Римског царства и да оформе своје државе. Римско царство је полако губило  територије, разни народи су се доселили на ово подручје, стварали кнежевине, краљевине и царевине, неки су нестали, а занимљиво је да неки од њих и данас имају своје државе као што су Срби, Бугари, Мађари. Тај буран период завршио се до краја првог миленијума нове ере када је створен и темељ хришћанске Европе, односно до када су сви народи покрштени, а последњи међу њима Мађари.

Силвиа Ковач