overcast clouds
11°C
25.11.2024.
Нови Сад
eur
116.9978
usd
111.6711
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Архив града – Значајни детаљи новосадске историје: „Ференцварош” у Новом Саду

26.09.2021. 11:10 11:13
Пише:
Фото: Историјски архив града

Почетком 20. века у Новом Саду је деловало неколико фудбалских клубова међу којима је био и Фудбалски клуб “Раднички” који је основан 31. јула 1925. године, а одлуком градских власти своје игралиште је добио на простору између Официрског дома и Свиларе 1928. године.

За нешто више од четири деценије постојања ФК “Раднички” је прошао кроз турбулентан период: 1940. и 1941. године, након објаве рата и окупације наше земље престао је рад фудбалског клуба, потом је од 1945. до 25. јула 1946. године уследила пауза у раду због фузије фудбалских клубова „Војводине“, „Славије“ и „Радничког“ и формирања ФК „Слоге“. „Раднички“ је од 25. јула 1946. године до 30. септембра 1948. године активно деловао као огранак Трећег реона, а угашен је услед фузије са фудбалским клубом Новог Сада, када је средином 1966. године формиран Раднички Фудбалски Клуб „Нови Сад“.

Како објашњава директор Историјског архива града Петар Ђурђев такмичење ФК „Раднички“ почео је у оквиру „Новосадске жупе“ која је основана 15. фебруара 1925. године. Због малог броја клубова, такмичење се одвијало у пролећном и јесењем делу у оквиру једне такмичарске године, док је пауза коришћена за одигравање пријатељских утакмица.

- Руководство ФК „Радничког“ је у септембру 1932. године приредило прворазредну сензацију у свету спорта у Новом Саду: успело је да организује гостовање ФК „Ференцварош“ из Будимпеште, у оно време једног од најјачих и најуспешнијих фудбалских клубова у Европи – каже Ђурђев. - Утакмица је била заказана за 21.30 сати на игралишту „Радничког“ пред око рекордних 7. 000 гледалаца, а завршена је нерешено - 2:2. Како би се што боље супродставили екипи „Ференцвароша“ функционери Радничког одлучили су да појачају своје редове и да Мађарима супродставе практично  првака Београда „Југославију“, тада једну од најквалитетнијих југословенских екипа. Додатна посластица било је то што се утакмица играла у ноћном тремину, под вештачким осветљењем. Била је то прва фудбалска утакмица под „рефлекторима“ у Новом Саду.


Пријатељство сВојводином

Како објашњава Петра Ђурђев увидом у списак првотимаца “Радничког“, од његовог оснивања па до Другог светског рата, јасно се види да су његови играчи углавном били мађарског порекла (поред  Срба и Немаца).

- Када се прича о новосадском фудбалу између два светска рата, акценат се углавном ставља на „Војводину“ и „Нак“, као и на национални ривалитет који је пратио дуеле тих клубова – објашњава Ђурђев. – „Раднички“ је са друге стране имао изузетно добру и пријатељску сарадњу са „Војводином“, што српско-мађарске односе у Новом Саду ставља у једну сасвим другу димензију. „Војводина“ се портретише као клуб интелигенције, омладине и српског грађанства али је зато имала добру сарадњу са клубом са изразитим про-социјалистичким назором. Сарадња Војводине и Радничког изазов је за историчаре да на основу извора и грађе покушају да расветле овај део културно-спортске историје Новог Сада.


Према речима Ђурђева меч је и за Београђане био изузетно важан јер је 28. марта 1932. године, ФК „Ференцварош“ поразио ФК „Југославију“ са чак 7:0, и исте године био првак Мађарске. До шампионског трона дошли су без пораза, забележивши све  победе у првенственим мечевима што до данас није пошло за руком ни једном тиму Мађарској.

- Београдска штампа је извештавала да је Нови Сад тада доживео невиђену сензацију – каже Ђурђев. – Забележили су да су у наш град возовима, од раног јутра, пристизали навијачи из Суботице, Сомбора, Великог Бечкерека (Зрењанина) и других војвођанских градова. Упркос великом интересовању није било много навијача из престонице, јер воз из Београда није кренуо тог дана. Сат пре утакмице сва места на игралишту су била заузета, па су гледаоци чак стајали и крај аут линије.

У најави меча, у београдској „Политици“, могло је да се прочита да су посебни, такозвани „навијачки возови“ одобрени из Београда, Суботице, Сомбора, Великог Бечкерека и Сенте са попустом од 50 одсто на карту. Улазнице и подвозне карте продавале су се код канцеларија „Путника” и у претпродаји у Новом Саду код редакције „Политике”.

Интересантно је да то није било прво гостовање славног мађарског тима у Новом Саду.

- У организацији „Радничког“, екипа „Ференцвароша“ је гостовала први пут у Новом Саду 2. маја 1931. године на терену крај Свиларе пред око 3.000 гледалаца, а мађарски шампион убедљиво је победио домаћина са 5:2. Голове за Новосађане су постигли Хофман и Монодовић - појашањава Ђурђев. - Сутрадан, 3. маја 1931. године, комбиновани тим „Ференцвароша“, на терену „Радничког“ одиграо је меч против београдске „Југославије“. У предигри те велике фудбалске приредбе, резерве „Југославије“ поразиле су први тим „Радничног“ са 6:0, док је „Југославија“ пред око 5.000 гледалаца, нанела болан пораз „Ференцварошу“ од 2:1.

С. Ковач

Пише:
Пошаљите коментар
Архив града: Заборављени дрвореди дудова

Архив града: Заборављени дрвореди дудова

19.09.2021. 16:35 16:38