После пријаве нема више телефонског малтретирања
Упорно позивање на фиксни телефон и нуђење одређене услуге или производа, би, након недавног усвајања новог Закона о заштити потрошача, требало да престане.
Додуше, не истог тренутка јер ће нови Закон почети да се промењује за три месеца, али свакако би телефони, који су звонили у ту сврху, ускоро требали да заћуте. Наиме, нови Закон садржи неколико новина, међу којима је увођење регистра “Не зови”, у који ће моћи да се пријаве сви који не желе да их трговци узнемиравају телефоном и нуде им разне производе. Овај регистар водиће РАТЕЛ, а трговци који не буду поштовали ту одлуку потрошача и наставе да позивају оне чији су бројеви унети у регистар могли би да буду и прекршајно кажњени.
Дакле, регистар „Не зови„, подразумева да ће постојати списак мобилних и фиксних телефона које трговци више неће смети да позивају како би нудили своју робу или услугу. Да би се неки број нашао у регистру, потребно је да грађани својим операторима проследе бројеве на које не желе да буду позивани у ту сврху, а на трговцу је да се тога придржава, односно да добро размисли да ли је паметна одлука да се оглуши о то.
По речима правног саветника у Удружењу за заштиту потрошача Војводине Марка Драгића, добро је што је ова одредба постала део Закона о заштити потрошача, мада се то могло урадити и раније и доношењем неког законског акта.
Новине
Нови Закон о заштити потрошача има неколико нових одредби у односу на до сада важећи документ. Међу њима су и оне које се тичу вансудског решавања потрошачких спорова, обавезе трговца да сачини предрачун приликом пружања услуга, као и успостављање евиденције потрошачких спорова у судовима и увођење прекршајних налога за поједине прекршаје трговаца. Међу одредбама новог закона су и оне које се тичу рокова за испоруку робе, које предвиђају раскидање уговора уколико се договорени рок за испоруку не испоштује.
- Свакако је добро да је уведен овај регистар јер то потврђују и искуства других земља, попут Хрватске, где такав регистар постоји и функционише одлично - каже Драгић. - Грађани ће свом оператеру пријавити да не желе да их неко позива и нуди робу, а потом ће се то проследити даље - до оних који ће бити задужени да те бројеве унесу у регистар “Не зови”. Трговцима ће бити достављени бројеви телефона који ће бити у регистру како би позивање престало. У случају да се трговци, ипак, одлуче да позову број који не би требало - следи новчана казна.
За сада се још увек не зна прецизно када ће регистар “Не зови” у потпуности заживети, али је сасвим сигурно да ће многи потрошачи пријавити бројеве на које не желе да буду позивани. То ће многима олакшати живот јер су поједини трговци, чија је пословна политика управо телефонски позив, веома агресивни и непрестано зову потенцијалне потрошаче, углавном на фиксне телефоне, а најчешће жртве таквог насртљивог понашања су пензионери. Наиме, реч је, углавном, о понуди о којој се информације не саопштавају довољно јасно и која је махом условљена одласком на неку презентацију. При томе се веома гласно и јасно позваном потенцијалном потрошачу саопштава да је добитник, рецимо, неког поклона, али се, по правилу, изоставља нешто важно или се то каже неразумљиво - а то је да се, рецимо, достава плаћа. Пракса је и да се доста тога прећути - па се потрошач тек на презентацији суочи с продајом робе, која је, понекад и више него дупло скупља него у продавници.
Много је грађана који су позиве одбијали или се уљудно захваљивали и тражили да позиви престану, али већ годинама телефони стално звоне. Увођење регистра “Не зови” требало би значајно да промени ово понашање јер трговци који и даље буду позивали и засипали потрошаче рекламним порукама могу да се суоче с прекршајним налогом и казнама од 50.000 или 30.000 динара, у зависности од тога да ли је реч о правном лицу или предузетнику. Уколико дође до судских спорова, казне су много веће - крећу се од 300.000 динара до два милиона динара за правна лица, односно од 50.000 до 150.000 динара за предузетнике.
Д. Млађеновић