Хоби Панчевке Смиљане Топаи: Медењаци као уметничка дела

Некада су врхунац декорисања слаткиша представљала лицидерска срца, која су за већину представљала украс, а не јестиву посластицу. Данас им примат преузимају медењаци. Некада најобичније посластице постала су права уметничка дела на којима се могу пронаћи различити мотиви. Све чешће у домовима у витринама, на новогодишњој јелки могу се као украси видети украшени медењаци. Иако су јестиви, ови медењаци због свог изгледа чешће заврше закачени о концу на зиду, него поједени.

У кућној радионици Смиљане Топаи из Панчева последње три године настају медењаци који чешће заврше као украс, него у стомаку, јер мотиви које осликава на медењацима делују сувише лепо да би били поједени. Ако је лепота у оку посматрача, у овом случају пита се и чуло укуса, па, према речима наше саговорнице, чуло вида углавном превагне између естетике и глади за слаткишем.

Свој уметнички дар уздигла је на ниво да данас држи и радионице украшавања медењака, а њене производе траже са разних страна наше земље, али и региона.

- Пошто волим да сликам, тражила сам преко интернета неке слике и боје да купим и наишла сам на фотографије и видеа израде украшених медењака. То ме је заинтересовало и кренула сам да то истражујем. Правила сам колаче, као и свака домаћица, али до тог сусрета на интернету са никада нисам правила медењаке. Могу да кажем да нисам нешто стручна у прављењу колача, али ово сам апсолвирала – појашњава Смиљана за „Дневник“.

Медењаци за хуманост

Смиљана Топаи своје медењаке са мотивима Војводине већ је излагала пред Новосађанима, када је хуманитарно удружење „Тезга за живот“ организовало сајам медењака, где је освојила другу награду по избору стручног жирија. Сви медењаци нашли су се у продаји, а целокупан приход од њихове продаје преузмерен је за лечење деце која новац прикупљају преко фондације „Буди хуман“. У сарадњи са „Тезгом за живот“ почетком јула Смиљана је одржала и радионицу украшавања медењака у Ватрогасном дому у Петроварадину, а сви медењаци направљени на тој радионици такође су били намењени за прикупљање новца за лечење деце. Нову радионицу декорисања медењака одржаће 26. септембра поново у Петроварадину у Ватрогасном дому.

Како објашњава, љубав према уметности и сликарству, определили су је да се окуша у прављењу медењака и тродимензионалног украшавања, што јој је представљао изазов, а технику је усавршавала како од искуснијих мајсторица, тако и преко интернета.

- Примере украшавања учила сам из Турске, Украјине и Русије. Али први украшени медењак и та могућност декорације колача сам видела од једне жене из Турске. Касније сам упознала и жене из Србије које се тиме баве и од њих учила - појашњава наша саговорница.

На стотине медењака изашло је из њене кухиње, али је сваки медењак, како каже, прича за себе, јер је ручне израде.

- Сваки медењак је уникат и мора да има своју причу. И за израду једног таквог колача треба неколико сати. Ту није у питању само бојење, већ су битни и слојеви како се који излива. Прво се направи колач, па док се не охлади, ставља се први слој. Па кад се он осуши, онда други, трећи… зависи од слике. Да ли је у 3Д или обична. Глазура, односно слојеви су смеша шећера у праху, беланца и лимуна или сирћета. Онда се осликава бојама и фломастером и на крају све то треба да се осуши - објашњава нам процедуру израде медењака.

Оно што је добро за овај хоби, слаже се наша Смиљана, јесте што нема шкарта који се одбацује, јер је све јестиво. У породичном окружењу наводи да јој све више приговарају, јер, како је усавршила занат, све мање такозваних отпадака од медењака остаје њима за јело, пошто је све мање неуспелих радова који се могу појести одмах.

А правила је разне мотиве, јер су медењаци тражени и за празнике, рођендане, али и посебне поводе, као што је ловачки бал, па онда украшава медењаке са ловачким мотивима. Иако се за украшавање користи сликарска опрема, боје, четке и фломастери, ти украсни медењаци могу без проблем да се једе.

- Све што је на њима и у њима је јестиво. Јестиве су боје. Ако има перлица или шљокица, све је јестиво. Али већина којима те медењаке направим не желе да их поједу него их држе као украс. Пошто су састојци некварљиви, могу да се једу и после дуже времена. Али ако их не поједете одмах, тешко да ћете их појести касније - наводи Смиљана Топаи.

Овај хоби једна је у низу активности којима се бави, пошто је ова дипломирана економиста запослена у Геронтолошком центру Панчеву, али има и регистровано пољопривредно газдинство у оквиру кога прави и продаје сокове, сирупе и џемове кућне израде. Поред тога, има супруга и четворо деце, који су јој велика подршка у животу.

- Све што сам почела да радим прво сам правила за супруга и децу. Они су први критичари и жири мог рада. Ако се деци допадне, онда то поделим и са другима. Тако је почела и ова прича с медењацима - закључује Смиљана Топаи.

Текст и фото: Александар Савановић