Hobi Pančevke Smiljane Topai: Medenjaci kao umetnička dela

Nekada su vrhunac dekorisanja slatkiša predstavljala liciderska srca, koja su za većinu predstavljala ukras, a ne jestivu poslasticu. Danas im primat preuzimaju medenjaci. Nekada najobičnije poslastice postala su prava umetnička dela na kojima se mogu pronaći različiti motivi. Sve češće u domovima u vitrinama, na novogodišnjoj jelki mogu se kao ukrasi videti ukrašeni medenjaci. Iako su jestivi, ovi medenjaci zbog svog izgleda češće završe zakačeni o koncu na zidu, nego pojedeni.

U kućnoj radionici Smiljane Topai iz Pančeva poslednje tri godine nastaju medenjaci koji češće završe kao ukras, nego u stomaku, jer motivi koje oslikava na medenjacima deluju suviše lepo da bi bili pojedeni. Ako je lepota u oku posmatrača, u ovom slučaju pita se i čulo ukusa, pa, prema rečima naše sagovornice, čulo vida uglavnom prevagne između estetike i gladi za slatkišem.

Svoj umetnički dar uzdigla je na nivo da danas drži i radionice ukrašavanja medenjaka, a njene proizvode traže sa raznih strana naše zemlje, ali i regiona.

- Pošto volim da slikam, tražila sam preko interneta neke slike i boje da kupim i naišla sam na fotografije i videa izrade ukrašenih medenjaka. To me je zainteresovalo i krenula sam da to istražujem. Pravila sam kolače, kao i svaka domaćica, ali do tog susreta na internetu sa nikada nisam pravila medenjake. Mogu da kažem da nisam nešto stručna u pravljenju kolača, ali ovo sam apsolvirala – pojašnjava Smiljana za „Dnevnik“.

Medenjaci za humanost

Smiljana Topai svoje medenjake sa motivima Vojvodine već je izlagala pred Novosađanima, kada je humanitarno udruženje „Tezga za život“ organizovalo sajam medenjaka, gde je osvojila drugu nagradu po izboru stručnog žirija. Svi medenjaci našli su se u prodaji, a celokupan prihod od njihove prodaje preuzmeren je za lečenje dece koja novac prikupljaju preko fondacije „Budi human“. U saradnji sa „Tezgom za život“ početkom jula Smiljana je održala i radionicu ukrašavanja medenjaka u Vatrogasnom domu u Petrovaradinu, a svi medenjaci napravljeni na toj radionici takođe su bili namenjeni za prikupljanje novca za lečenje dece. Novu radionicu dekorisanja medenjaka održaće 26. septembra ponovo u Petrovaradinu u Vatrogasnom domu.

Kako objašnjava, ljubav prema umetnosti i slikarstvu, opredelili su je da se okuša u pravljenju medenjaka i trodimenzionalnog ukrašavanja, što joj je predstavljao izazov, a tehniku je usavršavala kako od iskusnijih majstorica, tako i preko interneta.

- Primere ukrašavanja učila sam iz Turske, Ukrajine i Rusije. Ali prvi ukrašeni medenjak i ta mogućnost dekoracije kolača sam videla od jedne žene iz Turske. Kasnije sam upoznala i žene iz Srbije koje se time bave i od njih učila - pojašnjava naša sagovornica.

Na stotine medenjaka izašlo je iz njene kuhinje, ali je svaki medenjak, kako kaže, priča za sebe, jer je ručne izrade.

- Svaki medenjak je unikat i mora da ima svoju priču. I za izradu jednog takvog kolača treba nekoliko sati. Tu nije u pitanju samo bojenje, već su bitni i slojevi kako se koji izliva. Prvo se napravi kolač, pa dok se ne ohladi, stavlja se prvi sloj. Pa kad se on osuši, onda drugi, treći… zavisi od slike. Da li je u 3D ili obična. Glazura, odnosno slojevi su smeša šećera u prahu, belanca i limuna ili sirćeta. Onda se oslikava bojama i flomasterom i na kraju sve to treba da se osuši - objašnjava nam proceduru izrade medenjaka.

Ono što je dobro za ovaj hobi, slaže se naša Smiljana, jeste što nema škarta koji se odbacuje, jer je sve jestivo. U porodičnom okruženju navodi da joj sve više prigovaraju, jer, kako je usavršila zanat, sve manje takozvanih otpadaka od medenjaka ostaje njima za jelo, pošto je sve manje neuspelih radova koji se mogu pojesti odmah.

A pravila je razne motive, jer su medenjaci traženi i za praznike, rođendane, ali i posebne povode, kao što je lovački bal, pa onda ukrašava medenjake sa lovačkim motivima. Iako se za ukrašavanje koristi slikarska oprema, boje, četke i flomasteri, ti ukrasni medenjaci mogu bez problem da se jede.

- Sve što je na njima i u njima je jestivo. Jestive su boje. Ako ima perlica ili šljokica, sve je jestivo. Ali većina kojima te medenjake napravim ne žele da ih pojedu nego ih drže kao ukras. Pošto su sastojci nekvarljivi, mogu da se jedu i posle duže vremena. Ali ako ih ne pojedete odmah, teško da ćete ih pojesti kasnije - navodi Smiljana Topai.

Ovaj hobi jedna je u nizu aktivnosti kojima se bavi, pošto je ova diplomirana ekonomista zaposlena u Gerontološkom centru Pančevu, ali ima i registrovano poljoprivredno gazdinstvo u okviru koga pravi i prodaje sokove, sirupe i džemove kućne izrade. Pored toga, ima supruga i četvoro dece, koji su joj velika podrška u životu.

- Sve što sam počela da radim prvo sam pravila za supruga i decu. Oni su prvi kritičari i žiri mog rada. Ako se deci dopadne, onda to podelim i sa drugima. Tako je počela i ova priča s medenjacima - zaključuje Smiljana Topai.

Tekst i foto: Aleksandar Savanović