Шапоња: Усред реалитета у коме почињу и чуђење и литература

А друга би, одмах затим, била “успешност”. До сада је објавио девет збирки поезије од којих је, за прву “Ђоконда” (Матица српска, 1990) награђен Бранковом наградом за најбољу прву песничку књигу. За књигу поезије “Изгледам, дакле нисам” (Прометеј, 2017) награђен је књижевном наградом “Мирослав Антић”, а најновију збирку поезије “Силазим у тишину тега бачене коцке” објавио је Културни центар Новог Сада, 2019. године. Десетак година је писао критичку колумну у дневном листу „Политика“, а 1998. године добио је награду “Милан Богдановић” за најбољу критику.

Као главни уредник и издавач, потписао је више од 450 наслова објављених у издавачкој кући “Агора”, од којих су више од 50 добиле најзначајније домаће и светске књижевне награде. Председник је Друштва новосадских писаца (ДНК), потпредседник Удружења издавача и књижара Србије и председник Управног одбора Градске библиотеке у Новом Саду. Члан је уредништва „Летописа Матице српске“. Члан је Српског књижевног друштва и Друштва књижевника Војводине, а од недавно је постао директор кровне војвођанске институције културе, Културног центра Војводине “Милош Црњански”. Његова најновија књига путописа “А Брисел се да преходати лако” (Сајнос, Нови Сад, 2018, 2019), награђена је наградом “Мома Димић” ове године...

- Ради се наравно о још једном регистру перцепције, занимљивом том песнику изглобљеном из свакодневног живота. Када одете негде, у други језик, другу културу, ви скидате вео по вео са оног видљивог. А то ваше видљиво је најчешће обликовано од предрасуда и стереотипа. Када се оно што почињете да виђате, дубоко разликује од онога што сте претпостављали, ви се сусрећете управо са оним процепом усред реалитета у коме почињу и чуђење и литература. Језик књижевности је начин да почнете говорити о суштинским стварима. И зато је згодно водити дневник, јер фиксирате на папиру, или на екрану у данашње време, књижевне елементе свакодневице.

Што се тиче књиге „А Брисел се да преходати лако”, у питању је дакле дневник, тај простор апсолутне слободе и простор, наравно, апсолутног (књижевног) искушења, сведен на нека путовања за која се показује да имају и своју унутрашњу драматургију и међусобну гравитацију. Те чињенице су ми и дале идеју да баш ове путописе из дневника уоквирим унутар истих корица. А једна од ствари која повезује сва ова места, и још више све људе које сам на њима сретао, јесте тај подразумевани универзални језик значења књижевности.

Некако је Црњански увек присутан у вашем животу. И за ту путописну књигу су критичари назначили да сте боравећи на сасвим различитим тачкама земљиног шара, писали тако да се читалац осећа да је управо он тамо, те је тако смисао вашег путовања постао смислом читања о путовању. “Менталним трагом Црњанскових “Ембахада”, он ће вас одвести баш у оне непознате просторе који су то чак и када изгледају познатим, већ виђеним”, наводе уредници књиге… Ко је Црњански у вашем књижевном свету?

- Један од начина препознавања света. Када као читалац ухватите његов ментални ритам, дуго га носите у себи. Зато што је прави, непатворени, и зато што је посебан. Црњанскове реченице су они моменти у којима наш језик стиже до својих врхунаца. Уз помоћ “Ембахада” путовао сам по Немачкој, Италији много пре својих стварних путовања, а касније сам се уверавао да су то и била стварна путовања. Наочари Црњанског су у нашем језику мера за право препознавање света. Кроз ум великог писца увек лако препознате шта јесте, а шта није. У сваком моменту препознајете лажност разгледница измишљених по стереотипима за медиокритете.

Питала сам управо за овог писца јер, недавно сте постали директор кровне институције културе чији је оснивач Влада АП Војводине,  Културног центра Војводине “Милош Црњански”?

- Свака креација је инспиративна, а културни живот је пре свега жив организам. Само треба ослушнути и повезати ствари. Треба препознати шта је данас ново и осетити шта ће бити ново сутра. И равнати се према новим идејама. А кровна институција културе треба да препознаје и повезује вредности култура различитих националних заједница и уметника широм Војводине, али и да буде истинска спона са другим европским и светским културама. Да помогне мобилност уметника и видљивост културних вредности са ових простора у свету. А и обрнуто. Светске уметнике и светске идеје добро је сретати и код куће.

А Нови Сад? Учествовали сте у оснивању Друштва новосадских књижевника у чијем издању су објављене антологије новосадске и прозе и поезије. Шта оне показују, како ви видите новосадску књижевну сцену? Ви сте приредили, од “Антологије савремене новосадске приче” коју је објавио Стилос 2000. године, до ове најновије “Нова прича Новог Сада” у издању ДНК, пратили, између осталог, управо “приче”…

- Оснивање Друштва новосадских књижевника израз је потребе писаца овог града не за институционалном видљивошћу, већ за суштинском видљивошћу књижевне речи у њему. Нови Сад има ту срећну околност да у њему стварају бројни значајни уметници на различитим језицима, из различитих културних миљеа. Антологије које наводите то потврђују. У наредном периоду треба урадити све што се може да ове књижевне речи чујемо и читамо и на другим језицима.

Гордана Нонин

Потписали сте протокол о сарадњи у име Културног центра Војводине “Милош Црњански” са Народном библиотеком Србије. Да ли се већ припрема неки заједнички пројекат?

- Наша прва сарадња ће бити реализована већ ове године, а ради се о великом концерту посвећеном српском и југословенском књижевнику Владану Десници. Тај изузетно занимљив пројекат организује Народна библиотека Србије, а премијерно ће на јесен бити изведене пишчеве композиције писане за клавир, виолину и глас. Дакле, публика ће бити у прилици да открије Десничино мање познато поље делатности, као и да се присете најзначајнијих тренутака из његовог живота и стваралаштва, јер ће уз концерт бити презентована и изложба Владан Десница (1905–1967) коју је приредила Библиотека Града Београда.

Све то ће, захваљујући овој сарадњи са НБС, моћи да види и публика у Новом Саду јер ће Културни центар Војводине “Милош Црњански” организовати тај програм на свечаности поводом доделе Годишњих награда наше институције, коју приређујемо у холу Владе АП Војводине, у децембру месецу.