Šaponja: Usred realiteta u kome počinju i čuđenje i literatura

A druga bi, odmah zatim, bila “uspešnost”. Do sada je objavio devet zbirki poezije od kojih je, za prvu “Đokonda” (Matica srpska, 1990) nagrađen Brankovom nagradom za najbolju prvu pesničku knjigu. Za knjigu poezije “Izgledam, dakle nisam” (Prometej, 2017) nagrađen je književnom nagradom “Miroslav Antić”, a najnoviju zbirku poezije “Silazim u tišinu tega bačene kocke” objavio je Kulturni centar Novog Sada, 2019. godine. Desetak godina je pisao kritičku kolumnu u dnevnom listu „Politika“, a 1998. godine dobio je nagradu “Milan Bogdanović” za najbolju kritiku.

Kao glavni urednik i izdavač, potpisao je više od 450 naslova objavljenih u izdavačkoj kući “Agora”, od kojih su više od 50 dobile najznačajnije domaće i svetske književne nagrade. Predsednik je Društva novosadskih pisaca (DNK), potpredsednik Udruženja izdavača i knjižara Srbije i predsednik Upravnog odbora Gradske biblioteke u Novom Sadu. Član je uredništva „Letopisa Matice srpske“. Član je Srpskog književnog društva i Društva književnika Vojvodine, a od nedavno je postao direktor krovne vojvođanske institucije kulture, Kulturnog centra Vojvodine “Miloš Crnjanski”. Njegova najnovija knjiga putopisa “A Brisel se da prehodati lako” (Sajnos, Novi Sad, 2018, 2019), nagrađena je nagradom “Moma Dimić” ove godine...

- Radi se naravno o još jednom registru percepcije, zanimljivom tom pesniku izglobljenom iz svakodnevnog života. Kada odete negde, u drugi jezik, drugu kulturu, vi skidate veo po veo sa onog vidljivog. A to vaše vidljivo je najčešće oblikovano od predrasuda i stereotipa. Kada se ono što počinjete da viđate, duboko razlikuje od onoga što ste pretpostavljali, vi se susrećete upravo sa onim procepom usred realiteta u kome počinju i čuđenje i literatura. Jezik književnosti je način da počnete govoriti o suštinskim stvarima. I zato je zgodno voditi dnevnik, jer fiksirate na papiru, ili na ekranu u današnje vreme, književne elemente svakodnevice.

Što se tiče knjige „A Brisel se da prehodati lako”, u pitanju je dakle dnevnik, taj prostor apsolutne slobode i prostor, naravno, apsolutnog (književnog) iskušenja, sveden na neka putovanja za koja se pokazuje da imaju i svoju unutrašnju dramaturgiju i međusobnu gravitaciju. Te činjenice su mi i dale ideju da baš ove putopise iz dnevnika uokvirim unutar istih korica. A jedna od stvari koja povezuje sva ova mesta, i još više sve ljude koje sam na njima sretao, jeste taj podrazumevani univerzalni jezik značenja književnosti.

Nekako je Crnjanski uvek prisutan u vašem životu. I za tu putopisnu knjigu su kritičari naznačili da ste boraveći na sasvim različitim tačkama zemljinog šara, pisali tako da se čitalac oseća da je upravo on tamo, te je tako smisao vašeg putovanja postao smislom čitanja o putovanju. “Mentalnim tragom Crnjanskovih “Embahada”, on će vas odvesti baš u one nepoznate prostore koji su to čak i kada izgledaju poznatim, već viđenim”, navode urednici knjige… Ko je Crnjanski u vašem književnom svetu?

- Jedan od načina prepoznavanja sveta. Kada kao čitalac uhvatite njegov mentalni ritam, dugo ga nosite u sebi. Zato što je pravi, nepatvoreni, i zato što je poseban. Crnjanskove rečenice su oni momenti u kojima naš jezik stiže do svojih vrhunaca. Uz pomoć “Embahada” putovao sam po Nemačkoj, Italiji mnogo pre svojih stvarnih putovanja, a kasnije sam se uveravao da su to i bila stvarna putovanja. Naočari Crnjanskog su u našem jeziku mera za pravo prepoznavanje sveta. Kroz um velikog pisca uvek lako prepoznate šta jeste, a šta nije. U svakom momentu prepoznajete lažnost razglednica izmišljenih po stereotipima za mediokritete.

Pitala sam upravo za ovog pisca jer, nedavno ste postali direktor krovne institucije kulture čiji je osnivač Vlada AP Vojvodine,  Kulturnog centra Vojvodine “Miloš Crnjanski”?

- Svaka kreacija je inspirativna, a kulturni život je pre svega živ organizam. Samo treba oslušnuti i povezati stvari. Treba prepoznati šta je danas novo i osetiti šta će biti novo sutra. I ravnati se prema novim idejama. A krovna institucija kulture treba da prepoznaje i povezuje vrednosti kultura različitih nacionalnih zajednica i umetnika širom Vojvodine, ali i da bude istinska spona sa drugim evropskim i svetskim kulturama. Da pomogne mobilnost umetnika i vidljivost kulturnih vrednosti sa ovih prostora u svetu. A i obrnuto. Svetske umetnike i svetske ideje dobro je sretati i kod kuće.

A Novi Sad? Učestvovali ste u osnivanju Društva novosadskih književnika u čijem izdanju su objavljene antologije novosadske i proze i poezije. Šta one pokazuju, kako vi vidite novosadsku književnu scenu? Vi ste priredili, od “Antologije savremene novosadske priče” koju je objavio Stilos 2000. godine, do ove najnovije “Nova priča Novog Sada” u izdanju DNK, pratili, između ostalog, upravo “priče”…

- Osnivanje Društva novosadskih književnika izraz je potrebe pisaca ovog grada ne za institucionalnom vidljivošću, već za suštinskom vidljivošću književne reči u njemu. Novi Sad ima tu srećnu okolnost da u njemu stvaraju brojni značajni umetnici na različitim jezicima, iz različitih kulturnih miljea. Antologije koje navodite to potvrđuju. U narednom periodu treba uraditi sve što se može da ove književne reči čujemo i čitamo i na drugim jezicima.

Gordana Nonin

Potpisali ste protokol o saradnji u ime Kulturnog centra Vojvodine “Miloš Crnjanski” sa Narodnom bibliotekom Srbije. Da li se već priprema neki zajednički projekat?

- Naša prva saradnja će biti realizovana već ove godine, a radi se o velikom koncertu posvećenom srpskom i jugoslovenskom književniku Vladanu Desnici. Taj izuzetno zanimljiv projekat organizuje Narodna biblioteka Srbije, a premijerno će na jesen biti izvedene piščeve kompozicije pisane za klavir, violinu i glas. Dakle, publika će biti u prilici da otkrije Desničino manje poznato polje delatnosti, kao i da se prisete najznačajnijih trenutaka iz njegovog života i stvaralaštva, jer će uz koncert biti prezentovana i izložba Vladan Desnica (1905–1967) koju je priredila Biblioteka Grada Beograda.

Sve to će, zahvaljujući ovoj saradnji sa NBS, moći da vidi i publika u Novom Sadu jer će Kulturni centar Vojvodine “Miloš Crnjanski” organizovati taj program na svečanosti povodom dodele Godišnjih nagrada naše institucije, koju priređujemo u holu Vlade AP Vojvodine, u decembru mesecu.