Манастир Савинац у Старим Лединцима: Светиња и културно добро
НОВИ САД: На северном делу Фрушке горе, источно од Старих Лединаца, у насељу Клиса налазе се рушевине средњевековног манастира Савинац, који је страдао сведочећи турским освајањима.
Манастир је био мушки, а одлуком Његовог Преосвештенства Владике Василија откупљен је 2017. године већи део земљишта око саме цркве и тако се ова средњовековна светиња враћа у власништво Српске православне цркве.
Владика Василије те године је и одредио монахињу Теодору Батинић као настојатељицу која неуморно бди над манастирским поседом дуге и неодгонетнуте историје. Да би се омогућила обнова, прво је рашчишћен простор око рушевина манастирског комплекса који је преуређен у манастирски конак, те је поред остатака самог храма направљена црква брвнара од дрвених полуоблика, у којој се зими служи лутургија.
Поједини мештани манастир Савинац ословљавају црквом Светог Ђорђа (Светог Георгија), а разлог томе стоји у дугој и немирној историји. Према записима који постоје из 1954. године, у 20. веку били су видљиви остаци средњовековних фресака, међу којима је била и фреска Светог Ђорђа, а пред самим дверима цркве била је и фреска Светог Симеона Мироточивог, којима више нема ни трага.
– Службе се у манастиру Савинац свакодневно обављају, а поред мештана, све чешће долазе и људи ван Лединаца – рекла је одборница у Скупштини Града Новог Сада са територије Лединаца Мирјана Василић. – Постојале су разне приче око тога да ли је то манастир Савинац или црквица Светог Ђорђа јер се спаљивањем села сви историографски трагови потпуно губе. Оно што је познато је да је црква припадала православној традицији јер је оријентисана у смеру исток-запад, док се са западне стране налазе очувани спољни зидови куле звонаре.
По торњу и остацима црквеног простора, црква је грађена у византијском стилу, а начин зидања додатно указује на то да је он служио православној вери. Црква је била једнобродна грађевина са бачвастим сводом, а зидана је од ломљеног камена. Претпоставља се да изградња овог манастира започета у 12. веку, у периоду између завршетка владавине Стефана Немање и почетка владавине краља Стефана Уроша Другог Милутина Немањића. Манастир Савинац има статус културног добра од великог значаја од 1997. године, а Градски завод за заштиту споменика културе започео је конзервацију и археолошко испитивање манастира. Главни храм женског Манастира Савинац посвећен је преносу моштију Светог Саве, што се обележава и као слава 19. маја, када се служи света литургија на остацима цркве.
Свете лутургије служе се суботом, недељом и црвеним словом у осам часова, док се јутрење служи у пет, а вечерње у 17 часова.
Д. Андулајевић
Пројекат “Приградска насеља Новог Сада” је релизовао “Дневник Војводина прес” д.о.о, уз подршку Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац.