ДОЗВОЉЕНИ МИНУС Ко се задужи на брзину, каје се натенане

Уз уобичајане месечне трошкове, тада су издаци повећани због недавно завршених годишњих одмора, почетка школске године, а у току је и припрема зимнице. То је и разлог што многи грађани посежу за новцем који заправо немају, односно улазе у минус на текућем рачуну. При томе нису свесни последица тог корака и олако прихватају да уђе у минус у уверењу да ће то кратко трајати. Међутим, то се често продужава и веома је скупо каже за “Дневник” проф. Хасан Ханић, који наглашава да, у случају потребе, треба користити друге врсте краткорочних кредита за које су камате много повољније.

У целој Европи се грађани жале на банке. Код нас највише на кредите, а неретко и на довођење у заблуду, на пример, када банка објави да је плаћање кредитном картицом на рате без камате, а онда за сваку рату наплати надокнаду 50, чак и 200 динара. То би годишње било као да је узет кредит с каматом од 15 и више процената. Аустријанци кажу да у просеку на штедним улозима годишње губе 700 евра јер је камата мала, а инфлација висока. Мења се и закон који штити потрошаче, пре свега оне којима се и до сада, због короневируса, гледало кроз прсте када су улазили у минус.

Најбржа, али и најскупља позајмица је дозвољени минус. Просечна камата је 29 одсто, а просечни минус 43.500 динара, а због већих трошкова од прилива новца овог пролећа је чак 250.000 грађана ушло у недозвољени минус. Ханић наглашава да је велики број људи у минусу, а каматна стопа и за дозвољени и за недозвољени минус је велика.

- Мислим да добар број грађана није свестан последица и олако прихвата да уђе у минус у уверењу да ће то кратко трајати, а то се често продужава и то је веома скупа позајмица - каже Ханић. - Требало би боље финансијски планирати, а у случају потреба користити друге врсте, пре свега, краткорочне позајмице, где су многоструко повољнији услови за добијање кредита.

По његовим речима, каматна стопа на краткорочне кредите је девет посто, односно три пута је повољнија него кредит у виду минуса који се продужава јер би, када се израчуна колико су платили на име камате, било боље да су узели кредит на 12 месеци. Наиме, трошак кредита био би мањи јер је за, рецимо, 600 евра на име дозвољеног минуса на годину дана годишња камата око 200 евра.

Ханић каже да Србија за сада има знатно повољније каматне стопе на динарску штедњу него што је стопа инфлације.

- Дошло је до повећане инфлације у појединим земљама Сједињених Америчких Држава и земљама Европске уније, а каматне стопе су ниске и тада штедише губе. Код нас, с обзиром на таргетирану инфлацију, стабилност курса и на друге параметре, штедња је исплатива, а посебно динарска штедња - истиче Ханић.

Наши грађани се жале да банке увећавају профит новим наметима на различите трансакције. Најављује се да ће од октобра наплаћивати провизију и на иностране пензије.

- Приметно је да у последње време расту провизије у банкама, али је то општа тенденција и у земљама ЕУ - каже Хасан Ханић. - Међутим, то је јачи удар на наше грађане где је нижи стандард живота него у другим земљама, па га је теже прихватити. Зато је важна улога Народне банке како не би дошло до прекомерног раста провизија.

У Србији је динарска штедња у јулу премашила сто милијарди динара, а девизна, до прошлог јуна, дванаест милијарди евра.

- Раст у 2020. години, коју је обележила пандемија, био је већи него протеклих година када нисмо имали пандемију. Раст штедње и осигураних депозита 2020. године био је већи 17 одсто у односу на 2019. годину, док је 2019, у односу на 2018, раст био свега 12 одсто. То се може објаснити поверењем у банкарски систем, стабилношћу курса и одложеном потрошњом, неке издатке, попут путовања, нисмо имали, а и када је неизвесно колико ће трајати криза, грађани су опрезнији - рекао је Ханић.

Д. Млађеновић