Ин мемориам: Нада Познановић Аџић (1944- 2021)

Својим стваралаштвом значајно је утицала на формирање начела некадашње југословенске, а затим савремене српске таписерије. Њени радови од почетка седамдесетих година значајни су део опуса аутентичне таписерије у Војводини.

Углед изузетног таписеристе Нада Познановић Аџић је стекла, по речима критичара Саве Степанова, вишедеценијском стваралачком доследношћу, континуитетом у којем је вечито доминирало хтење да се оствари аутохтоно ткано дело, да се у оквиру те аутентичности изнађу нове и другачије могућности, да се традиционалној зидној таписерији омогући дејство у простору и коначно да се таписеријом изразе бројне метафоричке и поетске поруке. Критичар Милош Арсић је указивао да таписерије Наде Познановић Аџић представљају убедљиво реализоване ткане објекте које њеном дугогодишњем стваралачком континуитету дају карактер маркантне издвојености, радикално другачијих програмских, пластичких и садржинских вредности. То се пре свега односи на креативну истрајност у преиспитивању универзалних проблема кретања, простора, просторности, продора у нестатички свет таписерије.

Нада Познановић Аџић (Беочин, 1944) дипломирала је на ликовном одсеку Више педагошке школе у Новом Саду, затим на Академији примењених уметности у Београду, на одсеку за текстил, код проф. Невенке Петровић, а постдипломске студије завршила је на истој академији код проф. Бранислава Суботића. Била је професор у Педагошкој школи за васпитаче, а затим у средњој школи “Богдан Шупут” у Новом Саду. Од 1971. била је члан Упидив-а.

Од 1987. до пензионисања 2003. била је директор Установе за израду таписерија Атеље 61. У том периоду отворена је галерија таписерија названа по оснивачу Бошку Петровићу, организована је прва југословенска колонија таписерија, установљена годишња награда, основана школа ткања. Активно се бавила класичном и просторном таписеријом, као и сликањем на свили. Њене таписерије налазе се у збирци Атељеа 61, али и у низу других музејских установа. Добитница је откупних награда за таписерију Завичајне збирке Музеја града Новог Сада и Галерије савремене уметности, Златне форме УПИДИВ-а, као и годишње награде Атељеа 61 за свеукупан рад и истраживање у уметности таписерије.

Н. П.