Ракић: Закон штити потрошаче од нефер мајстора и трговаца
БЕОГРАД: „Најважније новине које предвиђа Предлог Закона о заштити потрошсаца су увођење регистра "не зови", увођење прекршајних налога, као и предрачуна за услуге веће од 5.000 динара, а њиме је унапређен и поступак вансудског решавања потрошачких спорова, каже помоћник министра у сектору за заштиту потрошача у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Вишња Ракић.
Она за Танјуг објашњава да су кроз предлог закона примењене директиве Европске уније, што је наша обавеза, као и да се у дефинисању конкретних решења водило рачуна о проблемима са којима се грађани суочавају и на шта се највише жале.
Према њеним речима, међу жалбама грађана честе су биле оне на узнемиравање од стране трговаца, који су им путем телефонских позива нудили разне производе и на мајсторе који су скупо, без prеthodnog објашњења наплаћивали своје услуге.
Међутим, када нови Закон буде ступио на снагу, то би требало да престане.
"Регистар ''не зови'' функционише тако што грађани свом оператору пријаве на који фиксни или мобилни телефон не желе да примају такве позиве трговаца, а то раде попуњавањем одговарајућег обрасца. Образац се прослеђује РАТЕЛ-у, који софтверски води евиденцију овог регистра и ако трговац хоће да нуди неки производ телефоном, у регистру може да види да ли се број који жели да зове налази у њему", каже за Танјуг Ракић.
Она додаје да, уколико трговац позове број из регистра, биће прекршајно казњен од стране тржишног инспектора.
Када је реч о заштити грађана од мајстора, а доста жалби је било на електричаре, водоинсталатере и слично, наша саговорница наводи да ће мајстори за све услуге које коштају више од 5.000 динара морати направити предрачун, са којим корисници њихових услуга треба да се сложе и то писмено.
"Имали смо доста притужби да се и мале поправке наплаћују скупо а да грађани за ту високу цену сазнају тек када поправка буде обављена и зато смо се одлучили на овакво решење, како бисмо заштитили кориснике мајсторских услуга", каже Вишња Ракић.
Следећа новина јесте увођење прекршајног налога, што је, према речима наше саговорнице, предвиђено за, условно речено, лакше прекршаје.
Ова новина подразумева да прекршилац за овакве прекршаје, ако их призна и прихвати, може у року од осам дана да плати половину казне предвиђене за њих.
"За прекршајне налоге постоје фиксни износи казне, она за правно лице износи 50.000, за одговорно лице 8.000 и 30.000 за предузетника", наводи Ракић.
Додаје да је унапређен и поступак вансудског решавања потрошачких спорова и то тако што ће за разлику од садашње праксе, по ступању на снагу овог закона, наравно уколико посланици прихвате предложено решење, трговци морати да учествују у спору.
Спорове ће водити тела сачињена од дипломираних радника са искуством у грађанском праву, а њихов рад ће финансирати Министарство трговине, туризма и телекомуникација па ће ови спорови за грађане бити бесплатни", објашњава за Танјуг Вишња Ракић.
Додаје да ће законом бити уведена и евиденција потрошачких спорова.
Предлог Закона о заштити потрошача ће се наћи пред посланицима у Скупштини Србије на седници која је заказана за уторак, 7. септембар а његово примена ће почети три месеца од дана објављивања у Службеном гласнику.