Цуцић: Нема разлога за бригу у вези с доласком људи из Авганистана

"Мислимо да је процес који се дешавао пред нашим очима уназад месец и по дана превише брз и на моменте толико динамичан да би сада било које закључивање са наше стране о томе како ће се све одвијати у наредних пар месеци било неозбиљно и непрофесионално", рекао је Цуцић.

Шта год да је, ради се, каже Цуцић, о нечему што је удаљено више од 7.000 километара.

Упитан шта је сигнал за забринутост, Цуцић каже да би то требало да буде велики број људи који излазе из Авганистана, а то подразумева 5.000, 10.000 или 20.000, док је за сада на појединим правцима више стотина или хиљада.

Он каже и да ће у зависности од поступака Талибана доћи или неће доћи до масовнијег покрета становништва.

Може да се догоди да ће се излазак одвијати капиларно, те да ће трајати годинама, закључио је Цуцић.

Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић каже да се, након што су Талибани преузели власт у Авганистану, може очекивати масовнији прилив избеглица из те земље преко Медитерана, пре свега ка Турској и Ирану, али и ка земљама западне Европе преко Балкана и Србије.

Ђуровић за Танјуг каже да за сада нема есктремно великог прилива избеглица јер су путеви у Авганистану непроходни и небезбедни, али се очекује да ће Талибани омогућити великом броју људи напусти земљу.

''Sa сваким приливом избеглица из централне Азије или са Блиског Истока реално је очекивати да ће један број њих покушати да дође до западне Европе, која им је уз Турску и Иран, једна од опција'', наводи Ђуровић.

Међутим, питање је, каже, како ће се решавати питање масовнијег таласа избеглица из Авганистана, којима је прва дестинација Турска, и да ли ће турски председник Реџеп Ердоган злоупотребљавати њихов тежак положај избеглица и уцењивати Европу.

Ђуровић каже да је за очекивати да се интензивира прилив избеглица и на острва Грчке, али верује да ће одговор Европе бити другачији него 2015.године јер, додаје, ЕУ годинама гради систем повезаних судова држава које имају баријере на коридору који води кроз Балкан.

''Од Турске до Аустрије, све земље су на неки начин укључене у европску политику заустављања миграција. Све земље на балканској рути имају ограде, појачане полицијске снаге и спремне су да реагују у ситуацијама непредвидивог прилива људи'', указује Ђуровић.

Напомиње да Србија има посебно осетљив положај као последња земља до граница ЕУ и ''Шенген-зоне'' и да је за разлику од других земаља, као што су Северна Македонија или Албанија, то ставља у незгодан положај.

''Svе те земље могу да пропусте мигранте, а да се они ''заглаве'' у нашој земљи, на оштрим границама ЕУ'', наводи Ђуровић.

Указује да се мигранти свакодневно илегално ''гурају'' из Румуније, Мађарске и Хрватске у Србију, мимо поштовања споразума о ремисији и изражава бојазан да се таква пракса неће зауставити.

Према подацима Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила у Србију свакодневно улази најмање 150 људи, а више од 27.000 људи ушло је, каже Радовић, у првих шест месеци ове године, а међу њима је највише Авганистанаца, између 30 и 40 одсто.

''Tako је било и прошле године, али претпостављамо да ће број да се повећава. Не верујем да ће доћи до масовног, наглог прилива као 2015.године, али да ће бити дуготрајан процес и да ће стотине улазити у Србију и друге земље'', каже Радовић.

Верује да ће одговор Србије бити усаглашен са земљама у региону и под координацијом ЕУ, те упозорава да Србија нема техничке ни прихватне капацитете да одговори на значајније повећање и останак избеглица у земљи и да о томе мора ужурбано да се размишља.

''Не можемо да се руководом тиме да ће људи проћи кроз нашу земљу у кратком временском периоду јер ЕУ то онемогућава. Оно што можемо да учинимо је да инсистирамо код ЕУ и суседа на солидарности и да упозоравамо на сценарио који може да се деси и да нећемо моћи да издржимо масован прилив и прихват избеглица'', наводи Ђуровић.

Наводи да је ове године, за разлику од prеthodnih, значајно смањен број захтева за азил и да је до 1. јула упућено око 600 намера за тражење азила, док је у истом периоду додељено десетак азила.

''У поређењу са бројем оних који су ушли у земљу, то је знак да систем азила не функционише, а велики број избеглица, којих је највише из Авганистана и Сирије, не могу да добију никакав статус у Србији, чак ни привремени'', указује Ђуровић.

Додаје да је у Србији највише избеглица из Авганистана, Сирије, затим из Бангладеша, Ирака, Сомалије, земљама западне и централне Африке и да су два начина који пролазе кроз нашу земљу.

''Они који имају новца и везе са кријумчарима напусте земљу у року од неколико недеља, док они са мање новца покушавају да прођу, али ''круже'' најмање годину дана, а често се дешава да више од 40 пута буду враћени у Србију'', наводи Ђуровић.