Cucić: Nema razloga za brigu u vezi s dolaskom ljudi iz Avganistana

"Mislimo da je proces koji se dešavao pred našim očima unazad mesec i po dana previše brz i na momente toliko dinamičan da bi sada bilo koje zaključivanje sa naše strane o tome kako će se sve odvijati u narednih par meseci bilo neozbiljno i neprofesionalno", rekao je Cucić.

Šta god da je, radi se, kaže Cucić, o nečemu što je udaljeno više od 7.000 kilometara.

Upitan šta je signal za zabrinutost, Cucić kaže da bi to trebalo da bude veliki broj ljudi koji izlaze iz Avganistana, a to podrazumeva 5.000, 10.000 ili 20.000, dok je za sada na pojedinim pravcima više stotina ili hiljada.

On kaže i da će u zavisnosti od postupaka Talibana doći ili neće doći do masovnijeg pokreta stanovništva.

Može da se dogodi da će se izlazak odvijati kapilarno, te da će trajati godinama, zaključio je Cucić.

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović kaže da se, nakon što su Talibani preuzeli vlast u Avganistanu, može očekivati masovniji priliv izbeglica iz te zemlje preko Mediterana, pre svega ka Turskoj i Iranu, ali i ka zemljama zapadne Evrope preko Balkana i Srbije.

Đurović za Tanjug kaže da za sada nema esktremno velikog priliva izbeglica jer su putevi u Avganistanu neprohodni i nebezbedni, ali se očekuje da će Talibani omogućiti velikom broju ljudi napusti zemlju.

''Sa svakim prilivom izbeglica iz centralne Azije ili sa Bliskog Istoka realno je očekivati da će jedan broj njih pokušati da dođe do zapadne Evrope, koja im je uz Tursku i Iran, jedna od opcija'', navodi Đurović.

Međutim, pitanje je, kaže, kako će se rešavati pitanje masovnijeg talasa izbeglica iz Avganistana, kojima je prva destinacija Turska, i da li će turski predsednik Redžep Erdogan zloupotrebljavati njihov težak položaj izbeglica i ucenjivati Evropu.

Đurović kaže da je za očekivati da se intenzivira priliv izbeglica i na ostrva Grčke, ali veruje da će odgovor Evrope biti drugačiji nego 2015.godine jer, dodaje, EU godinama gradi sistem povezanih sudova država koje imaju barijere na koridoru koji vodi kroz Balkan.

''Od Turske do Austrije, sve zemlje su na neki način uključene u evropsku politiku zaustavljanja migracija. Sve zemlje na balkanskoj ruti imaju ograde, pojačane policijske snage i spremne su da reaguju u situacijama nepredvidivog priliva ljudi'', ukazuje Đurović.

Napominje da Srbija ima posebno osetljiv položaj kao poslednja zemlja do granica EU i ''Šengen-zone'' i da je za razliku od drugih zemalja, kao što su Severna Makedonija ili Albanija, to stavlja u nezgodan položaj.

''Sve te zemlje mogu da propuste migrante, a da se oni ''zaglave'' u našoj zemlji, na oštrim granicama EU'', navodi Đurović.

Ukazuje da se migranti svakodnevno ilegalno ''guraju'' iz Rumunije, Mađarske i Hrvatske u Srbiju, mimo poštovanja sporazuma o remisiji i izražava bojazan da se takva praksa neće zaustaviti.

Prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila u Srbiju svakodnevno ulazi najmanje 150 ljudi, a više od 27.000 ljudi ušlo je, kaže Radović, u prvih šest meseci ove godine, a među njima je najviše Avganistanaca, između 30 i 40 odsto.

''Tako je bilo i prošle godine, ali pretpostavljamo da će broj da se povećava. Ne verujem da će doći do masovnog, naglog priliva kao 2015.godine, ali da će biti dugotrajan proces i da će stotine ulaziti u Srbiju i druge zemlje'', kaže Radović.

Veruje da će odgovor Srbije biti usaglašen sa zemljama u regionu i pod koordinacijom EU, te upozorava da Srbija nema tehničke ni prihvatne kapacitete da odgovori na značajnije povećanje i ostanak izbeglica u zemlji i da o tome mora užurbano da se razmišlja.

''Ne možemo da se rukovodom time da će ljudi proći kroz našu zemlju u kratkom vremenskom periodu jer EU to onemogućava. Ono što možemo da učinimo je da insistiramo kod EU i suseda na solidarnosti i da upozoravamo na scenario koji može da se desi i da nećemo moći da izdržimo masovan priliv i prihvat izbeglica'', navodi Đurović.

Navodi da je ove godine, za razliku od prethodnih, značajno smanjen broj zahteva za azil i da je do 1. jula upućeno oko 600 namera za traženje azila, dok je u istom periodu dodeljeno desetak azila.

''U poređenju sa brojem onih koji su ušli u zemlju, to je znak da sistem azila ne funkcioniše, a veliki broj izbeglica, kojih je najviše iz Avganistana i Sirije, ne mogu da dobiju nikakav status u Srbiji, čak ni privremeni'', ukazuje Đurović.

Dodaje da je u Srbiji najviše izbeglica iz Avganistana, Sirije, zatim iz Bangladeša, Iraka, Somalije, zemljama zapadne i centralne Afrike i da su dva načina koji prolaze kroz našu zemlju.

''Oni koji imaju novca i veze sa krijumčarima napuste zemlju u roku od nekoliko nedelja, dok oni sa manje novca pokušavaju da prođu, ali ''kruže'' najmanje godinu dana, a često se dešava da više od 40 puta budu vraćeni u Srbiju'', navodi Đurović.