Момировић: План је да се легализација заврши до 2023.

Момировић је за Танјуг истакао да се систем мора модификовати како би се максимално олакшало људима који су поштени, а који су подижући нелегалне објекте себи решили стамбено питање, олакшала процедура око легализације.

Наводећи да је таквих 90 одсто који у свом власништву имају нелегално саграђене објекте, Момировић каже да преосталих 10 одсто, односно они који су подижући нелегалне објекте хтели да зараде новац чинећи кривична дела, неће бити аболирани.

"Суштина је да ћемо људима који су нелегалном градњом решили своје социјално, односно стамбено питање омогућити да најлакше могуће легализују своје објекте, а да они који су хтели да профитирају и зараде новац чинећи кривична дела, неће бити аболирани", казао је Момировић.

Говорећи о грађевинским пројектима у земљи, Момировић је подсетио да у Србији тренутно има 80.000 градилишта и казао да се данас пројектује и изводе радови на више од 1.000 километара само аутопутева и брзих саобраћајница.

Подсетио је да се тренутно ради девет аутопутева и казао да се почиње са изградњом још два аутопута.

Апеловао је на младе људе да овладају неким занатом јер, како каже, тренутно је ситуација у грађевинском сектору таква да има више посла, него што је радника.

"Радећи лети на градилишту можете зарадити неколико хиљада евра. То је за нас ново, имамо много више посла него радника и трудимо се да то решимо", казао је Момировић.

Додаје да су се у односу на пре осам година плате у грађевинском сектору троструко повећале и да сада износе око 700-800 евра.

Такође истиче да тренутно у Србији нема ниједног паркираног грађевинског камиона и додаје да су извођачи радова обавезно да минимум 49 одсто радника буду из Србије.

На питање о расту цена грађевинског материјала, Момировић каже да се те цене формирају на глобалном тржишту.

"Ми морамо да их пратимо, пре пар месеци су почеле да показују нестабилност, сада су нешто стабилније, али на глобалном нивоу, цене се још увек нису стабилизовале", навео је министар.

Када је реч о мосту "Братољуб" који повезује Србију са БиХ, односно Републиком Српском, који је завршен пре пар година, али се не користи јер се босанска страна обавезала да направи гранични прелаз, што није још учињено, Момировић каже да је то најбољи пример зашто Србија толико инсистира на иницијативи "Отворени Балкан".

"Изградили смо мост који није у функцији због административних процедура БиХ и Републике Српске. Ми желимо да се релаксира промет људи и роба, не желимо то да мешамо са политичким стварима", казао је Момировић.

Наводећи да је покушао да тај мост буде отворен и за саобраћај у априлу, Момировић каже да то није успео и да се нада да ће у септембру мост "Братољуб" профункционисати и за саобраћај.

Момировић очекује и да се крајем октобра, почетком новембра крене са грађевинским радовима на изградњи ауто-пута "Мир", односно ауто-пута Ниш - Мердаре.

Када је реч о пројектима железничког саобраћаја, Момировић каже да се до краја године очекује да се заврши деоница брзе пруге Београд - Будимпешта, Београд - Нови Сад, као и да очекује да у фебруару брзи воз на тој прузи буде у комерцијалној употреби.

Када је реч о прузи Београд - Бар, Момировић подсећа да је реконструисан један део - Београд - Ваљево, и истиче да је у потпуну реконструкцију те пруге паметно ући само уколико се направи договор са црногорском страном.

"Потпуна реконструкцију те пруге има смисла једино са црногорским партнерима. Ми смо наклоњени сарадњи, желимо да радимо и на аутопуту, желимо да се повежемо, али је одговор са друге стране изостао", казао је.

Момировић се осврнуо и на пругу Београд - Панчево и у том смислу навео да се мора пронаћи начин да се Панчево укључи у систем Беовоза.