Бугарска: Скривено наслеђе на граници између истока и запада

Једна од њих је и Бугарска која је својом лепотом привукла огроман број туриста овог лета. Не само због примамљивих и још увек неоткривених летовалишта на обали Црног мора, која су јефтинија од приморских места у региону од 30 до чак 50 одсто, већ и због богатог културно-историјског наслеђа, које се у овој земљи практично на сваком кораку може упознати, а које изнова открива нове детаље из њене далеке прошлости. И управо је то оно што би, чини се, наше туристе и могло највише да заинтересује јер су историје наше две земље прилично испреплетене, а и за ове крајеве бугарско наслеђе практично је још увек непознаница.

Смештена између истока и запада, Бугарска је одувек била занимљива освајачима који су пролазили кроз балканске земље. То је и оставило утицаја на њену дугу историју, али и архитектуру. Свој траг оставили су Трачани, Грци, Персијанци, Келти, Римљани, Готи, Алани, Хуни, а онда, у новије време и Турци. У Бугарској практично и не постоји град који не одише прошлошћу, нити место у које не можете да завирите а да вас оно, попут временске машине, не одведе у неку другу епоху. Свакако се на врху листе градова које треба посетити налази бугарска престоница Софија, удаљена тек пола сата од границе, а чији ће вас центар упознати са бугарском православном црквом и испричати причу о дугој борби за превласт на овим просторима. Занимљиво је да се овај град може видети и испод земље, будући да се под Софијом налази археолошко налазиште са остацима некадашњих цркава, споменицима и римским гробницама и то на великој површини, а чији се делови могу видети у отвореном музеју код Цркве свете Софије. Уколико свратите до другог највећег града - Пловдива видећете спој различитих култура и традиција на једном месту, али и прошетати поред најстаријих римских ископина у земљи. У некадашњој престоници Великом Трнову можете прошетати високим утврђењем тврђаве Царевец, која је некада штитила овај град, али и да завирите у Цркву Светих Четрдесет Мученика, у којој су некада биле похрањене мошти Светог Саве. Они који су уморни од градске вреве могу да побегну у национални парк Рила у којем ће моћи да обиђу и највећу православну светињу у Бугарској - Манастир Рилски или да прошетају долином ружа у области Казанлук, у којој ће моћи да се упознају са процесом израде ружиног уља, по којој је Бугарска далеко позната. Ипак, свако од ових места дефинитивно захтева и детаљнији приказ, што остављамо за неке наредне путописе.

Осим културе, историје и традиције треба рећи и да је у Бугарској развијен и бањски туризам, па, ако вас пут одведе до планине Родопи, требало би посетити Велинград у којем се још од римског доба налази једна од најбољих бања, коју окружује око 70 изворишта минералне воде, које су овде погодне за побољшање физиолошких процеса и боље покретљивости зглобова и мишића. Зими су у Бугарској атрактивна и бројна скијалишта попут Банског, Боровеца и Пампрово, која се крију у пространој боровој шуми и који важе за врсне ваздушне бање.

Ипак, пре упознавања Бугарске и уживању у свим њеним атрактивностима, битно је знати да ће држављанима Србије који пожеле да пређу њену границу, осим пасоша тренутно бити потребан важећи дигитални зелени сертификат као потврда о потпуној вакцинацији, прележаној корони или негативан ПЦР или антигенски тест на covid 19. Како би се убрзао прелазак добро је да туристи код себе имају одштампан документ са доказима како би их што лакше показали цариницима. Процедура је врло једноставна и бугарски граничници не праве проблем уколико се документација на време припреми. Једино што тренутно отежава улазак у ову земљу јесу огромне гужве на граничном прелазу Градина - Калотина, на који долазе сви они који се из Србије ка Бугарској крећу аутопутем. Овде се ових дана чека и по неколико сати у непрегледним колонама, па је потребно наоружати се стрпљењем. Важно је знати и да ће сви они који се упуте у суседну нам земљу аутомобилом, морати да одмах по преласку границе прибаве вињету, која је овде обавезна како би се користили аутопутеви. Како се Бугарска налази у другој временској зони потребно је сат померити за час унапред.

Један од важних бенефита за посету Бугарској дефинитивно су цене, које су врло сличне или у неким крајевима и ниже него у Србији. Такође, бугарски језик се лако може разумети, па они који не говоре енглески моћи ће једноставно да реализују све своје жеље и да се са уживањем препусте чарима ове земље. 

У овој земљи користи се лев као званична валута, па плаћање еврима није могуће, те је добро прибавити њихов новац пре уласка у земљу. За евро ћете добити око 1,95 лева, а важно је рећи и да би паре требало заменити само у провереним мењачницама, па се саветује да за то тражи препорука од туристичких водича и локалаца или да се новац замени у банци.

 Владимир Бијелић