Bugarska: Skriveno nasleđe na granici između istoka i zapada

Jedna od njih je i Bugarska koja je svojom lepotom privukla ogroman broj turista ovog leta. Ne samo zbog primamljivih i još uvek neotkrivenih letovališta na obali Crnog mora, koja su jeftinija od primorskih mesta u regionu od 30 do čak 50 odsto, već i zbog bogatog kulturno-istorijskog nasleđa, koje se u ovoj zemlji praktično na svakom koraku može upoznati, a koje iznova otkriva nove detalje iz njene daleke prošlosti. I upravo je to ono što bi, čini se, naše turiste i moglo najviše da zainteresuje jer su istorije naše dve zemlje prilično isprepletene, a i za ove krajeve bugarsko nasleđe praktično je još uvek nepoznanica.

Smeštena između istoka i zapada, Bugarska je oduvek bila zanimljiva osvajačima koji su prolazili kroz balkanske zemlje. To je i ostavilo uticaja na njenu dugu istoriju, ali i arhitekturu. Svoj trag ostavili su Tračani, Grci, Persijanci, Kelti, Rimljani, Goti, Alani, Huni, a onda, u novije vreme i Turci. U Bugarskoj praktično i ne postoji grad koji ne odiše prošlošću, niti mesto u koje ne možete da zavirite a da vas ono, poput vremenske mašine, ne odvede u neku drugu epohu. Svakako se na vrhu liste gradova koje treba posetiti nalazi bugarska prestonica Sofija, udaljena tek pola sata od granice, a čiji će vas centar upoznati sa bugarskom pravoslavnom crkvom i ispričati priču o dugoj borbi za prevlast na ovim prostorima. Zanimljivo je da se ovaj grad može videti i ispod zemlje, budući da se pod Sofijom nalazi arheološko nalazište sa ostacima nekadašnjih crkava, spomenicima i rimskim grobnicama i to na velikoj površini, a čiji se delovi mogu videti u otvorenom muzeju kod Crkve svete Sofije. Ukoliko svratite do drugog najvećeg grada - Plovdiva videćete spoj različitih kultura i tradicija na jednom mestu, ali i prošetati pored najstarijih rimskih iskopina u zemlji. U nekadašnjoj prestonici Velikom Trnovu možete prošetati visokim utvrđenjem tvrđave Carevec, koja je nekada štitila ovaj grad, ali i da zavirite u Crkvu Svetih Četrdeset Mučenika, u kojoj su nekada bile pohranjene mošti Svetog Save. Oni koji su umorni od gradske vreve mogu da pobegnu u nacionalni park Rila u kojem će moći da obiđu i najveću pravoslavnu svetinju u Bugarskoj - Manastir Rilski ili da prošetaju dolinom ruža u oblasti Kazanluk, u kojoj će moći da se upoznaju sa procesom izrade ružinog ulja, po kojoj je Bugarska daleko poznata. Ipak, svako od ovih mesta definitivno zahteva i detaljniji prikaz, što ostavljamo za neke naredne putopise.

Osim kulture, istorije i tradicije treba reći i da je u Bugarskoj razvijen i banjski turizam, pa, ako vas put odvede do planine Rodopi, trebalo bi posetiti Velingrad u kojem se još od rimskog doba nalazi jedna od najboljih banja, koju okružuje oko 70 izvorišta mineralne vode, koje su ovde pogodne za poboljšanje fizioloških procesa i bolje pokretljivosti zglobova i mišića. Zimi su u Bugarskoj atraktivna i brojna skijališta poput Banskog, Boroveca i Pamprovo, koja se kriju u prostranoj borovoj šumi i koji važe za vrsne vazdušne banje.

Ipak, pre upoznavanja Bugarske i uživanju u svim njenim atraktivnostima, bitno je znati da će državljanima Srbije koji požele da pređu njenu granicu, osim pasoša trenutno biti potreban važeći digitalni zeleni sertifikat kao potvrda o potpunoj vakcinaciji, preležanoj koroni ili negativan PCR ili antigenski test na covid 19. Kako bi se ubrzao prelazak dobro je da turisti kod sebe imaju odštampan dokument sa dokazima kako bi ih što lakše pokazali carinicima. Procedura je vrlo jednostavna i bugarski graničnici ne prave problem ukoliko se dokumentacija na vreme pripremi. Jedino što trenutno otežava ulazak u ovu zemlju jesu ogromne gužve na graničnom prelazu Gradina - Kalotina, na koji dolaze svi oni koji se iz Srbije ka Bugarskoj kreću autoputem. Ovde se ovih dana čeka i po nekoliko sati u nepreglednim kolonama, pa je potrebno naoružati se strpljenjem. Važno je znati i da će svi oni koji se upute u susednu nam zemlju automobilom, morati da odmah po prelasku granice pribave vinjetu, koja je ovde obavezna kako bi se koristili autoputevi. Kako se Bugarska nalazi u drugoj vremenskoj zoni potrebno je sat pomeriti za čas unapred.

Jedan od važnih benefita za posetu Bugarskoj definitivno su cene, koje su vrlo slične ili u nekim krajevima i niže nego u Srbiji. Takođe, bugarski jezik se lako može razumeti, pa oni koji ne govore engleski moći će jednostavno da realizuju sve svoje želje i da se sa uživanjem prepuste čarima ove zemlje. 

U ovoj zemlji koristi se lev kao zvanična valuta, pa plaćanje evrima nije moguće, te je dobro pribaviti njihov novac pre ulaska u zemlju. Za evro ćete dobiti oko 1,95 leva, a važno je reći i da bi pare trebalo zameniti samo u proverenim menjačnicama, pa se savetuje da za to traži preporuka od turističkih vodiča i lokalaca ili da se novac zameni u banci.

 Vladimir Bijelić