С Везирца послата порука мира и уједињења Европе

Помен је служио епископ сремски Василије уз саслужење свештенства Епархије сремске истакавши да су се на овом простору идући са запада на исток и обрнуто укрштале силе и разне војске, одмеравајући снаге у намери да задобију то парче земље, освоје га и на њему битишу, и да је на садашњим генерацијама, деци 21. века, да никад не забораве ово и сва друга места страдања божијег народа и да се присећају свих жртава и невине крви која је проливена на разним стратиштима широм света.

Амбасадор Аустрије у Србији Николаус Лутероти је подсетио на то да  је битка била брутална и крвава, и имала утицај на обе учесничке стране у то време.

- Битка је, што је најбитније, водила ка споразуму у Пожаревцу 1718. године, који није само значио крај рата и стабилизацију региона, него је био темељ за боље односе у то време. Једна од тадашњих дипломатских институција и даље постоји у Бечу, то је Дипломатска академија, чији корени датирају управо од споразума у Пожаревцу. Постоје историчари који чак тврде да тај споразум може да буде окарактерисан као рана форма европске интеграције. Оно што је данас важно јесте то да можемо да дођемо овде, уједињени, да славимо и присетимо се овог догађаја заједно, са заједничком визијом у вези са нашом будућношћу у Европској унији. Данас је важно знати одакле смо дошли, да знамо где смо тренутно и где желимо да идемо од сада. Данашњи догађај је порука мира и уједињења Европе. Као амбасадор Аустрије желим да кажем колико је важно да наставимо са процесом прикључења Европској унији у ком ћемо подржавати Србију. Следеће године Нови Сад је европска престоница културе што ће нам пружити још једну прилику да се осврнемо на културно и историјско наслеђе овог дивног града и ове дивне земље – рекао је аустријски амбасадор Николаус Лутероти.

Први саветник амбасаде Турске у Београду Ојтун Челик истакао је да су пре 305 година његови преци били овде, али их нико није позвао, и да су тадашње прилике биле другачије.

– Био је ово један од одлучујућих ратова у Европи, наравно ми смо изгубили, али обе стране је то коштало много живота – казао је Ојтун Челик. - Зато смо данас овде, да одамо почаст тим храбрим војницима са обе стране. Три немачка генерала отоманска војска је убила одмах на почетку рата, а хиљаду војника је изгубило живот, док је командир отоманске војске  рањен овде и потом умро. То се ништа више не рачуна гледајући на наше пријатељство и будуће односе. Овде смо да наставимо пријатељство које смо почели после тог периода и које смо наставили у модерно време са Србијом и свим земљама које су биле у овом рату. Надам се да ћемо следећи пут кад се окупимо овде моћи да видимо планирани комплекс споменика и радимо на пројекту да изградимо наш споменик у Војводини, блиско сарађујући са српским властима.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор казао да је српски народ направио кућу на раскрсници светова, што му је донело много патње, бола и ратова.

- Овај скуп показује на најбољи начин у ком правцу треба ићи даље у 21. веку. Морамо бити свесни своје историје и свог места у њој, али и схватити да нема напретка без мира, разговора, договора и сарадње – нагласио је Капор.

Обележавању дана велике битке 1716. када су се судариле отоманска и аустријска војска код Петоварадина јуче присуствовао је и потомак учесника чувеног боја који је  први однео вест о победи на двор краља Карла Шестог гроф Карл Кевенхулер. Сећање на тај догађај којим је окренут точак историје у добром правцу већ деценију и по организује Асоцијација “Везирац”.

Пре церемоније крај споменика страдалим у бици, која је протекла под налетима кише, што је све окупљене подсетило на предање да је током боја  5. августа 1716. пао снег, у цркви Снежне Госпе на Текијама одржана су богослужења поводом јучерашњег празника коме је то хришћанско светилиште и посвећено.

Текст и фото: З. Милосављевић и К. Бугарски