„Олуја“, 26 година касније: Дани када је протерано више од 200.000 Срба

Од тог броја је 1.228 (65%) цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година, истиче се у саопштењу те невладине организације, поводом 26. годишњице "Олује".

Међу жртвама се налази 553 (29%) жене, од којих су око четири петине биле старије од 60 година, што представља један од “црних” рекорда грађанског рата 1990-их година на просторима prеthodnе Југославије, напомиње се у саопштењу.

"Веритас" прецизира да је од укупног броја жртава до сада расветљена судбина 1.185 лица, док се на евиденцији несталих води још 692 (37%) лица, од чега 526 (78%) цивила, међу којима 266 (51%) жена.

Стамбено збринута 24.481 породица

У доба највећег прилива избеглица, 60.000 људи било је смештено у 700 колективних центара, који су сви осим једног затворени.

Из буџета Србије и обезбеђених донаторских средстава стамбено је збринуто 24.481 породица (доделом 4.374 сеоска домаћинства, 13.731 пакета грађевинског материјал, 643 монтажне куће, доделом 5.733 стамбених јединица, а економски оснажено је 21.905 породица.

Од тога кроз Регионални стамбени програм, који је у пуном замаху, кров над главом обезбедило је 5.825 породица, завршене су зграде у 36 локалних самоуправа а градилишта су отворена у још 20.

Усељен је 1.941 стан, дедељено је 2.004 пакета грађевинског материјала, изграђено 305 монтажних кућа и купљена 1. 575 сеоска домаћинства за избеглице из БиХ и Хрватске.

Комесаријат је обезбедио средства за додатних 1.900 стамбених решења за избеглице.

Око 1.500 припадника Српске војске Крајине преживело је заробљавање, око 3.200 старих и немоћних, који нису хтели или нису могли напустити огњишта, на силу су интернирани у логоре за цивиле, наводи се у саопштењу и подсећа да је Крајина "опустошена, опљачкана, па порушена и запаљена", као и да нису били поштеђени ни црквени, културни, историјски српски, као ни антифашистички споменици.

"Иако је било очигледно да је хрватска власт предузела ову агресију због оптирања територије без српске већине која је на њој живела, Савет безбедности УН, осим ''snažnе осуде хрватске војне офанзиве великих размера'' (Р 1009/95), није донео, ни овога пута, било какве казнене мјре против агресора", указује "Веритас" и додаје: "Уместо да Хрватска после поменутих судских поступака одустане од слављења ''акције етничког чишћења и масовних злочина'' као двоструког државног празника (Дан победе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља), славље се из године у годину претвара у величање усташтва и изливе мржње према Србима."

У саопштењу се наводи да су се обећања о заштити мањинских националних права, дата приликом уласка Хрватске у Европску унију пре осам година, претворила у своју супротност - српска заједница је постала још минорнија, обесправљенија и нападанија, док на све то међународна заједница, укључујући НАТО и ЕУ, чија је Хрватска у међувремну постала чланица, ћути као што је ћутала и прије 26 година.

Комесаријат за избеглице и миграције нагласио је, поводом 26 година од хрватске војне акције "Олуја", да се не смеју заборавити нерешена отворена питања која отежавају постизање трајних решења за избеглице, али и затварање јединог преосталог колективног центра.

"И после четврт века, остала су нерешена бројна питања: још није обновљена уништена српска имовина, није им враћено пољопривредно земљиште, није спроведен Уставни закон о правима националних мањина којим се Србима гарантује пропорционална заступљеност у државној управи, полицији, правосуђу и другим јавним институцијама, а једно од важних нерешених питања су и неисплаћене пензије", наводи Комесеријат.

Комесаријат подсећа да је са територије Хрватске под заштитом УН у Олуји протерано више од 200.000 Срба.

"То је један од најтежих и најтужнијих дана за српски народ, дан за сећање, за парастосе и помене, за паљење свећа и туговање за више од 1.700 погинулих и несталих, од којих се за 770 ни дан данас не зна где им је гроб", наводи Комесеријат и подсећа да ће у четвртак у 11 сати у Цркви светог Марка и многим местима широм Србије бити служен парастос.

Линта: Завршни чин етничког чишћења

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је јуче да акција “Олуја” представља завршни чин етничког чишћења српског народа са подручја данашње Хрватске. Линта је у саопштењу навео да је власт Фрање Туђмана, уз подршку западних центара моћи, протерао преко пола милиона Срба са својих вековних огњишта с циљем стварања Велике Хрватске или са што мање Срба.

"У Хрватској се сваког 5. августа на државном нивоу слави прогон више од 220.000 Срба са подручја Северне Далмације, Лике, Баније и Кордуна, а више од 2.000 српских жртава, од тога 1.200 цивила, се прећуткују, омаловажавају и негирају. Хрватска је држава у којој се негирају ратни злочини над Србима, славе злочинци и рехабилитује геноцидна НДХ и усташтво што представља кршење цивилизацијских вредности данашњег света", навео је Линта.

Подсећају да је због грађанског рата уточиште, сигурност и нови живот у Србији потражило скоро 618.000 Срба из Хрватске и БиХ, а након бомбардовања 1999. године, више од 200.000 интерно расељених са КиМ.

У саопштењу се подсећа да се у Хрватској бележи раст говора мржње и насиља на основу етничке припадности, као и броја оштећења сакралних објеката и српске имовине. Комесаријат подсећа да континуирано ради, како на стамбеном збрињавању, тако и на економском оснаживању избеглица и интерно расељених.         

Е. Д.