У Петроварадину рађају банане
Протеклих година људи се све чешће опробавају у узгајању воћа попут лимуна или кивија које потиче из тропских предела, па не изненађује што је у дворишту једне породице у Петроварадину банана ове године на чак два стабла процветала и оформила мале плодове.
Заливаће је и прихрањивати, а „бербу“ очекују на јесен. Осим ње, наша екипа пронашла је и „дивљу“ банану крај Роковог потока у близини Блока 8, која није била заштићена током зиме, али је ипак успела да „истера“ и буја крај воде. Како су нам појаснили Петроварадинци, који банану негују више од деценију, та тропска биљка није захтевна за узгој и добро успева у нашим климатским условима, посебно када се током лета бележе тропске температуре као што је то случај ових дана. У јесен, пре првих мразева, стабла се сасеку на висину од око пола метра, обложе се сламом, стиропором и запакују у најлон све до првих топлих пролећних дана, када се открију и она почне да тера из средине стабла. Већ средином маја биљка достигне висину од три метра, а средином лета и до шест метара, па је изузетно декоративна и башти даје егзотичну ноту.
Ово није први случај да је банана родила у Србији, па због све топлих лета и зима српске шљивике и засаде јабука би ускоро могле да замене плантаже банана, манга, авокада, ананаса... Ипак стручњаци кажу да иако то звучи примамљиво и занимљиво мало је вероватно. Како је професорица метеорологије на новосадском Пољопривредном факултету др Бранислава Лалић раније објаснила за наш лист због велике зависности од временских прилика, пољопривредна производња је “прва на удару”. Научници већ неколико година упозоравају на пораст средње температуре ваздуха, дуге вреле таласа током лета и блаже зиме које постају значајно обележје климе на нашем поднебљу. Посебно су проблематичне неједнако распоређене падавине, па није исто када се месечна количина кише расподели у неколико умерено кишних дана током месеца или се “сручи” за једно поподне, а преосталих 30 дана не буде ни капи.
Стручњаци наглашавају да сви климатски модели за наше поднебље предвиђају екстремно топла лета и пораст просечне годишње температуре, нарочито у другој половини овог века. Да не буде забуне, то не значи да ће Балкан имати обележје субтропске климе, већ да ће лета бити све топлија. Такође, то не значи ни да ћемо у таквим временским условима моћи лако да се преоријентишемо на гајење неких других култура, јер ћемо и даље имати зиме са мразом и прелазне периоде. Такви временски услови нажалост неће погодовати банани у Петроварадину, па план да до краја овог века постанемо извозник балканских банана тешко да је остварив.
Банана је највећа зељаста цветница на свету, може да нарасте и до седам метара висине, али у нашим климатским условима углавном не премашује три и по, док листови могу достићи дужину до око два ипо метра и ширину до 60 центиметара. Ово воће варира у погледу величине, боје и чврстоће, а кора је обично зелена, жута, црвена, пурпурна, или смеђа код сазрелог воћа.Производња банана ограничена је на веома узак географски појас који поседује погодне климатске одлике и један је од главних извозних производа Гвинеје, Еквадора,Венецуеле, Колумбије, Мексика и других држава Латинске Америке. Највише банана се производи у Индији и Кини, које чине 38 одсто укупне светске производње.
Такст и фото: Силвиа Ковач