Нинине мустре: Вашар прашине

Бројне су књиге које су се тим темама бавиле. Неке су биле апокалиптичне, неке умерено оптимистичне, али све оне које су ми се нашле у рукама, најављивале су ово време, време великих промена на планети. И сада када видим да је то време дошло, да је цела планета захваћена великим преокретима, сада ми се никако не допада то што видим, и никако да у потпуности прихватим све ове мучне фазе велике промене.

Не знам ни сама како сам мислила да ће све то да изгледа. Ваљда сам веровала да ће сви људи постепено, један по један да се буде, да увиђају колико су се одвојили од природе и од људске природе, да ће почети под неким неочекиваним стицајем околности да се враћају себи, да обраћају пажњу на то шта раде, како се понашају и да увиђају како се то њихово понашање одражава на окружење у којем живе, на њихове најближе, на децу, на родитеље. А испада да је све потпуно другачије. Изгледа да промена може да наступи тек онда када на површину испливају све манипулације, све лажи и преваре које су држале стари начин живота на снази. Сва наша људска комуникација постала је манипулација, а без искрене и отворене комуникације систем не може дуго да опстане. Добар пример за то су везе које су стигле до свог краја. У везама које су биле искрене и отворене, двоје који се растају, једноставно су увидели да су пружили једно другоме све што су имали, и сада природно настављају свој пут, свако за себе у неку другу везу. Ако су били у неприкладној комуникацији, испуњеној лажима и преварама, ма колико ситнима, такве се везе завршавају бурно, јер све оно што је гурано под тепих, излази као једна огромна гомила прљавштине која мора да се примети, да се види и да се почисти. Неко чак и на то реагује по инерцији, бесмислено покушавајући да оправда прљавштину и неуспешно је гурајући назад, под тепих, а пробуђена сумња нараста и као магнет прилачи још више прљавштине којом се покушава затрпати она што је већ извирила.

Управо такво је слутим, тренутно стање на планети. Као стадо узнемирено од гомиле лажи, превара и лоших намера вукова маскираних у сада већ излизане јагњеће коже. Излази на видело и оно што смо само наслућивали, мучне сцене се препричавају, људи се ишчуђавају, љуте се и страхују, а многи по инерцији не могу превару да прогутају, не могу да је сагледају и признау, него и даље све под тепих гурају и у оклоп се бранећи се од истине, затварају. Истина ће нас ослободити, то сви знамо, само још да се сетимо како да је препознамо. Свакодневно, редовно враћање основним вредностима и људским врлинама, једино је средство које ће нас ојачати довољно да препознамо у којој смо мери били преварени и да онда ту истину прихватимо, па из ње нову реалност градимо. Време је рукаве да засучемо, али пре тога, стадо да напустимо.      

Нина Мартиновић Армбрустер

ninamartinovic.com