Ninine mustre: Vašar prašine
Čekala sam ovo vreme sa nestrpljenjem. Jedva sam čekala da svedočim promenama na planeti koje će nedvosmisleno ukazivati na to da se celo naše postojanje menja.
Brojne su knjige koje su se tim temama bavile. Neke su bile apokaliptične, neke umereno optimistične, ali sve one koje su mi se našle u rukama, najavljivale su ovo vreme, vreme velikih promena na planeti. I sada kada vidim da je to vreme došlo, da je cela planeta zahvaćena velikim preokretima, sada mi se nikako ne dopada to što vidim, i nikako da u potpunosti prihvatim sve ove mučne faze velike promene.
Ne znam ni sama kako sam mislila da će sve to da izgleda. Valjda sam verovala da će svi ljudi postepeno, jedan po jedan da se bude, da uviđaju koliko su se odvojili od prirode i od ljudske prirode, da će početi pod nekim neočekivanim sticajem okolnosti da se vraćaju sebi, da obraćaju pažnju na to šta rade, kako se ponašaju i da uviđaju kako se to njihovo ponašanje odražava na okruženje u kojem žive, na njihove najbliže, na decu, na roditelje. A ispada da je sve potpuno drugačije. Izgleda da promena može da nastupi tek onda kada na površinu isplivaju sve manipulacije, sve laži i prevare koje su držale stari način života na snazi. Sva naša ljudska komunikacija postala je manipulacija, a bez iskrene i otvorene komunikacije sistem ne može dugo da opstane. Dobar primer za to su veze koje su stigle do svog kraja. U vezama koje su bile iskrene i otvorene, dvoje koji se rastaju, jednostavno su uvideli da su pružili jedno drugome sve što su imali, i sada prirodno nastavljaju svoj put, svako za sebe u neku drugu vezu. Ako su bili u neprikladnoj komunikaciji, ispunjenoj lažima i prevarama, ma koliko sitnima, takve se veze završavaju burno, jer sve ono što je gurano pod tepih, izlazi kao jedna ogromna gomila prljavštine koja mora da se primeti, da se vidi i da se počisti. Neko čak i na to reaguje po inerciji, besmisleno pokušavajući da opravda prljavštinu i neuspešno je gurajući nazad, pod tepih, a probuđena sumnja narasta i kao magnet prilači još više prljavštine kojom se pokušava zatrpati ona što je već izvirila.
Upravo takvo je slutim, trenutno stanje na planeti. Kao stado uznemireno od gomile laži, prevara i loših namera vukova maskiranih u sada već izlizane jagnjeće kože. Izlazi na videlo i ono što smo samo naslućivali, mučne scene se prepričavaju, ljudi se iščuđavaju, ljute se i strahuju, a mnogi po inerciji ne mogu prevaru da progutaju, ne mogu da je sagledaju i priznau, nego i dalje sve pod tepih guraju i u oklop se braneći se od istine, zatvaraju. Istina će nas osloboditi, to svi znamo, samo još da se setimo kako da je prepoznamo. Svakodnevno, redovno vraćanje osnovnim vrednostima i ljudskim vrlinama, jedino je sredstvo koje će nas ojačati dovoljno da prepoznamo u kojoj smo meri bili prevareni i da onda tu istinu prihvatimo, pa iz nje novu realnost gradimo. Vreme je rukave da zasučemo, ali pre toga, stado da napustimo.
Nina Martinović Armbruster
