Лов на сумњиво богатство вредније од 150.000 евра
Закон о утврђивању порекла имовине и посебном порезу по стопи од 75 одсто ступио је на снагу у марту, а под лупом инспектора је имовина грађана за коју се посумња да су за три године увећали своју имовину у тој мери да је разлика између ње и пријављених прихода већа од 150.000 евра у динарској противвредности.
Закон се, кажу у Пореској управи, примењује, али за сада још нису познати детаљи. Контрола имовине почиње уручивањем позива за учешће у поступку, у којем се таксативно наводе сви докази које физичко лице мора да достави сектору за утврђивање порекла имовине.
Треба рећи и да је терет доказивања увећања имовине у односу на пријављене приходе физичког лица на Пореској управи, а након тога терет доказивања је на физичком лицу, односно порески обвезник мора да докаже да је имовина, у делу у којем њено увећање није у складу с пријављеним приходима, стечена законито.
Како је недавно рекла Татјана Срдић из Пореске управе, у поступку контроле утврђује се вредност имовине и приходи физичког лица.
Термин имовина означава непокретне и покретне ствари, регистроване или нерегистроване, као и друга имовинска права у Србији и иностранству, док су пријављени приходи физичког лица који су пријављени надлежном пореском органу. У имовину се убрајају и финансијски инструменти, удели у правном лицу, опрема за обављање самосталне делатности, моторна возила, пловни објекти, ваздухоплови, штедни улози, готов новац и друга имовинска права. Пореска управа може да користи све врсте евиденција и података које поседују надлежни органи: Републички геодетски завод, Агенција за привредне регистре, Управа за спречавање прања новца, Централни регистар, НБС, МУП, локалне самоуправе, а поступак се спроводи на основу анализе ризика, у складу с годишњим смерницама које доноси директор Пореске управе и оне нису јавно доступне.
- Физичко лице упознаје се са свим чињеницама до којих се дошло у поступку контроле и изведеним доказима - рекла је Татјана Срдић.
За тај посао је, као што је и било најављено, формирана посебна јединица у Пореској управи. Предвиђено је да тај посао обавља 63 пореска инспектора, а сада их је 20 и сви су прошли обуке. Закон предвиђа да се нелегално стечена имовина опорезује по стопи од 75 посто. У случају да се до ње дошло кроз кривично дело – све се одузима.
- Колико је сам тај поступак утврђивања вредности имовине и прихода физичких лица сложен и комплексан показује и пример Велике Британије, која је у периоду од 2018. до 2020. године отпочела и завршила свега три контроле - рекла је Татјана Срдић.
У зависности од тога како ће се овај Закон примењивати зависиће и то да ли ће он бити важан алат у борби против корупције. Тако порески саветник Ђерђ Пап сматра да се најчешће, када се говори о корупцији, мисли на спрегу државних службеника и функционера с неким другима, те да ће се тек након неког времена, када се види против кога је контрола покренута, колико и у којој мери моћи рећи да ли јесте антикорупцијски или није.
Овај закон утврђује повећање имовине коју неко поседује - од одређеног дана до дана када се обави контрола те имовине. У случају кад нема ваљане потврде да је реч о имовини, односно приходима стеченим на законит начин и за које су плаћени порези требало би да се утврђује порекло стечене имовине, а у супротном, када је имовина стечена на законит начин не. Дакле, они који у знатној мери повећају свој имовину мораће да имају ваљане доказе о томе на који су то начин учинили.
Д. Млађеновић
