У Бечеју представљена монографија о Исидору Хаднађеву
БЕЧЕЈ: Довољно је рећи да је Исидор Хаднађев био оснивач Ниже музичке школе у Бечеју (1948), њен први и потом 12 година директор, да је основао и водио бројне хорове у родном граду и организовао низ музичких догађаја у Бечеју, па да буде занимљива личност за истраживачки и списатељски рад.
Дода ли се свему да је био плодан композитор и аранжер, затим сакупљач старих народних мелодија, чиме их је спасио од заборава, потом две деценије музички уредник у Радио Новом Саду, да је писањем уџбеника за тамбуру дао пуни допринос да се овај инструмент сматра народним, онда је разумљиво што се родила идеја да се напише монографија о животу и раду Исидора Хаднађева(1909 – 1990). Један од аутора монографије „Равница ће га памтити“ Драгиша Славић, изнео је иницијативу да бечејска Музичка школа, због свега наведеног, понесе име Исидора Хаднађева.
Аутор, историчар и бечејски хроничар Драгиша Славић и етномузиколог и професор тамбуре у овдашњој Музичкој школи „Петар Коњовић“ Дејан Петковић, дали су монографији наслов „Равница ће га памтити“, уз подршку рецензента мр музикологије Душана Михалека. Ова три ствараоца били су гости Народне библиотеке Бечеј где су представили књигу која ће заузети значајно место у завичајној збирци установе.
Промоцију у летњој башти библиотеке употпунили су Тамбурашки оркестар „Бисер“ из Темерина са примашем Душицом Шевом, професорком тамбуре у бечејској Музичкој школи.
- Имајући у виду да о животу Исидора Хаднађева, истинске громаде музичког дешавања после Другог светског рата, није написана ниједна озбиљнија студија, с великом радошћу сам прихватио иницијативу Исидоровог сина Станислава да обрадим историјски део. Уследио је истраживачки рад и на задовољство посла се прихватио и Дејан Петковић, који је обрадио стручни музички део, па је светлост дана угледала књига која ће будућим истраживачима користити за даља истраживања - истиче Драгиша Славић.
Лепу причу тројице актера о стварања монографије „Равница ће га памтити“ оплеменили су тамбураши уживо изводећи неколико песама које је Исидор Хаднађев записао и сачувао од заборава. Све је завршено беседом Станислава Хаднађева, који се у друштву својих унука, захвалио ауторима и Бечејцима који су дошли да сазнају више о животу и раду његовог оца.
В. Јанков