Видоје Путић (15), пливач: Говорили су ми да ништа неће бити од мене

Тим спортом се бави већ 11 година и тренутно тренира у клубу „Арена” где је, коначно, имао прилику да покаже сав свој капацитет. Тако је на недавно одржаном маратону на отвореним водама у Бачкој Тополи, у категорији од 14 и 15 година, освојио прво место у трци на три километра (за 45 минута), а треће место у апсолутној категорији. Такође, на војвођанском такмичењу је освојио друго место на 1.500 метара, те се сад припрема за државно које ће се одржати у Нишу за две недеље.

План му је да оде на Европско првенство, али и да постане део наше репрезентације. Да би успео у свему томе, потребно му је и разумевање у школи, нарочито сад кад крене у средњошколске воде.

- Кад сма био мали, хтео сам на ватерполо, али сам остао на пливању, свидело ми се, тако само ођедном - почиње своју причу перспективни Видоје, који највише воли да плива делфин и краул, на сто метара, а може и на 400 и дуже.

Је л’ напорно? Како успеваш да све издржиш? Шта те мотивише да не одустајеш?

- Јесте. Доста ствари ме мотивише, углавном желим да отпливам што боље време како бих ушао у репрезентацију. Мислим да сам на војвођанском такмичењу и отпливао норму за репрезентацију, на 1.500 метара.

Какав је осећај пре него што треба да ускочиш у воду?

- Зависи, кад пливам трке с малом раздаљином, то ме и мање стресира. А кад пливам на дуже, онда је већи стрес, имам трему, нарочито кад пливам на већим такмичењима.

Колико је тешко све то исконтролисати?

- Само док не скочим у воду. Кад скочим, све прође, јер тад размишљам само о трци.

Стварно? „Ишамара” те вода и само пливаш... А кад завршиш трку?

- Углавном ни не могу да размишљам, само изађем и седнем. Касније ме све стигне.

Како успеш да отпливаш три километра?!

- Не знам, пливам, па колико отпливам. Пливао сам поред другара и онда смо се такмичили.

Како изгледају твоји тренинзи?

- Имамо теретану, а некад радимо и суве тренинге, лаганије, пре уласка у воду.

Видела сам твоје слике од пре годину, две... Колико си се само издужио, порастао... Примећујеш ли ти све те промене на себи?

- Примећујем. Углавном брже растем. Пре месец дана сам био 1,75 метара, мој тата је 1,77, а сад сам виши од њега.

Стварно, за само месец дана? Ти баш растеш у води...

- Нон-стоп сам танак. Прилагодим се својој висини и онда нагло опет порастем.

И онда стално мораш да једеш... Можеш ли да се заситиш? Знам да, они који тренирају пливање, увек су гладни, вода их баш исцрпи.

- Кад имам по један тренинг на дан, онда нисам толико гладан, али кад имам два, онда после другог могу да поједем три оброка у једном.

А колико си психички сазрео уз пливање?

- Кад сам био у прошлом клубу, нико ме није примећивао уопште. Било ми је тешко да се „саберем” у глави, јер су ми говорили да од мене неће ништа бити. Кад сам прешао у „Арену”, само сам „експлодирао”. Чим ме неко примећује... Раније сам увек био задњи, а сада улазим и у финале на већим такмичењима, будем апсолутни у категорији.

Која ти дисциплина највише прија?

- Највише волим делфин на 100 метара, то ми је омиљено јер је тешко и треба много снаге да би се издржало, а мора све да се иде максимално брзо. Занимљиво ми је кад се тркам. Интересантно ми је и на 800 и 1.500 метара, јер ако заостанем раније, могу касније да се вратим.

Који су ти лични рекорди?

- На 1.500 метара ми је 19 минута и 16 секунди, на 100 метара делфин ми је минут и осам секунди, на 200 делфин ми је два минута и 52 секунде, а на 100 краул ми је минута и четири секунде.

Имају ли другари разумевања за твоје обавезе, да ли те подржавају?

- Подржавају ме, а разумевања и имају и немају. Нон-стоп ме зову напоље, а ја не могу да изађем. Па им није јасно како не могу, зашто не бих пропустио један тренинг и тако...

Шта радиш у слободно време?

- Одмарам, лежим, будем на телефону, а понекад и седнем за рачунар.

Колико мораш да се чуваш да се не би повредио?

- Много! Јако се бојим да се не повредим, поготово сад на крају.

Да ли су млади данас освешћени по питању бављења спортом?

- У мојој школи, што ја знам, јако мало њих тренира било који спорт, а камоли да се баве професионално. Ваљда сви само уче, али мислим да треба макар рекреативно да се баве неким спортом.

Л. Радловачки