Рукометни клуб Металац из Футога обележио пола века постојања

Овај популарни спортски колектив је обележио пола века постојања у присуству оснивача, представника многобројних генерација играча,  драгих гостију, пријатеља и поштовалаца клуба. Иако је током 50-годишње историје било успона и падова, присуство оволиког броја људи  је доказ да је Металац увек био на правом путу, спреман за пријатељство и  сарадању са домаћим и иностраним клубовима.                   

Како је током обраћања рекао председник Металца Милош Илић, прославити  50 година постојања значи да су дух, жеља за победом, поштовање и пријатељство допрели да много људи, који су  продефиловали  кроз клуб, небитно колико дуго и у којој функцији. Он је истакао да је лепа пролошлост уједно и путоказ за будућност.

- Металац је основан 27. јуна 1971. године, а формирали су га омладинци Футога, Василије Думедаш, Мирко Војводић, Бранко Гулан, Милан Радош, Чедомир Кецо, Драган Мајкић, Јова Миљуш, Бранко Милошевић, Милан Врачар, Мартин Књазович и Јован Поповић. Први тренер био је Милан Несторов. Већ у септембру укључили су се у редован систем такмичења, а прва утакмица била је 12. септембра 1971. против новосадског Железничара, коју смо победили 21:20 - подсетио је председник Илић.

Илић је клупску историју поделио на пет декада. Од 1971. носилац и аниматор је био тренер Милан Несторов, који је окупио школараце попут Војводића, Милошевића, Радоша, Чургуза, Драгана и Бранка Мајкића, Вранковића, Стојановића и друге, а рукомет се играо у основним и средњим школама. Најлепше сусрете организовали су наставници за дан школе и државне празнике. Од 1981. је други период, то је генерација Војводића, Зорића, Милошевића, Русомира, Алексића, Зубера, Митра и Милета Мијатовића, Гргића, Лончара, Јанка Тодоровића, Тепића, Самарџије...

Потом, од 1991. доласком за тренера Бранка Милошевића почиње организованији и системски рад, а клуб се и материјално консолидовао. Када је 1993. године за тренера дошао бивши играч Жељко Вујаклија, Металац је ушао у Војвођанску лигу (3. ранг такмичења), што је био највећи успех, а клуб је добио и презиме - спонзора Фабрику жице и жичаних производа “Милан Видак”. Четврта фаза је од 2001. Биле су то године великих успеха, али не и остварење пуног потенцијала. Стручни тим је појачан проф. др Михаљ Ковачем, који је заједно са Жељком Вујаклијом створио конкурентну екипу. Тих година Футожане су предводили Исаиловић, Стефановић, Ловчанин, Бегојев, Јојић, Вокић, Дејановић..., затим Тојагић, Радаковић, Перлета, Тошић, Марић, Добрковић, Аћимовић, Марјановић и многи други.

Пету фазу, од 2011, обележиле су многе осцилације, клуб је имао повремено добре резултате, а највећа стега биле су финансије, па самим тим најважније је било опстати и преживети.

- Иза нас је заиста 50 дивних година. Историја нас учи да једино вредан рад, велика упорност и вера омогућавају да у свакој ситуацији устанемо и наставимо даље, али и да наставимо да сањамо. Ко не сања о мору, никад неће изградити свој брод. А ово је наш брод, наш клуб који ће једног дана запловити у највишем такмичарском рангу и имати неколико генерација млађих категорија.  Илић се нада да су најтеже године иза њих, научили су како да се носе с њима и да очувају праве вредности.

- Сада је потребно да формирамо нове стандарде, прилагодимо се модерном начину играња, приступимо другачије млађим генерацијама да заволе овај спорт, али и да побољшамо услове рада за децу, јер тренутно ни један термин немамо за њих у спортској хали. Искрено се надам да ће нам новоизабрано руководство  ГРСНС и РСВ у томе помоћи. Стара латинска пословиа каже “Више вреди урађено него написано”. До сада постигнуто је значајно и неуништиво. На онима који долазе је да дају допринос даљем ширењу пријатељства, солидарности, јединства, добровољности, неустрашивости, оданости… - истакао је председник Илић.

Оснивачим и пријатељима клуба уручене су захвалнице, а одиграна је и утакмица, где су се на терену нашли играчи многих генерација.

Текст и фото: Ј. Галић