ДАНАС НА ПОЗОРЈУ „Шиндлеров лифт” или солитер као метафора
Последњу такмичарску представу 66. Стеријиног позорја, које се сутра завршава, „Шиндлеров лифт“, рађен према истоименом роману Дарка Цвијетића, у драматизацији и режији Кокана Младеновића, Камерни театар 55 из Сарајева (БиХ) извешће вечерас у 20 часова на сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта (публика је на сцени).
- Пре две године ми је у једном разговору Абдулах Сидран рекао да постоји фантастичан роман написан о Босни који морам да прочитам. То сам урадио и истога тренутка звао Емира Хаџихафизбеговића да му кажем да по сваку цену треба да ступи у контакт са аутором и откупи права за Камерни театар 55. Ми смо се раније договорили да позоришна сарадња Камерног театра и мене буде базирана на неким великим и значајним темама, а ово јесте нешто велико и значајно, нешто што на прави начин наставља тај пут који смо започели романом и представом „Сјећаш ли се Доли Бел“. Надам се да ће „Шиндлеров лифт“ бити представа неког новог, специфичног позоришног језика, којег тек откривамо на пробама, који треба да пружи позоришни одговор и неким сценским метафорама да одговори на литерарне метафоре Дарка Цвијетића. Ако успемо да декодирамо тај језик, надам се изузетном резултату. Процес је узбуђујући, а представа зависи од тако пуно фактора од којих многи немају везе са нама, па се надамо најбољем исходу – каже у интервјуу редитељ Кокан Младеновић, поводом рада на овој представи.
Улоге у „Шиндлеровом лифту“ тумаче: Татјана Шојић, Гордана Бобан, Адмир Гламочак, Александар Сексан, Мухамед Хаџовић, Маја Изетбеговић, Сенад Alihoyić, Сабит Сејдиновић, Дина Мушановић, Давор Голубовић, Лана Зеничанин, Тијана Зехеровић, Син Курт, Иса Сексан и Дино Хамидовић.
- Све почиње наивно и невино попут ђечије игре – слажу се коцкице, возе се аутићи, багери, игра се војника, спушта низ тобоган, све док озбиљношћу приче ђечија игра не добије озбиљне конотације и сабласан призвук. Ђечије игралиште постаје бојно поље – пише Yеjna Hoyić, у критици на порталу drama.ba - Како је солитер саграђен од фрагмената, тако је и структура представе фрагментарна. Испреплићу се приче које тек на крају можемо сагледати у цјелини и схватити сваку од почетка до краја. Принцип фрагментарности је преузет и из романа. Треба споменути и чињеницу да нису сви ликови у потпуности преузети из романа, те да су поједини спојени, дата им је додатна психологија, како би на сцени били што увјерљивији. Тачније, све интервенције су ту у сврху катарзе која је веома јака.
Н. П-ј.