Изабрана проза Саве Дамјанова у четири књиге (издање Агоре) представља пишчева кретања од експерименталне екстремности у виду космичко-онтолошког речника у одгонетању криптограма света (Истраживања савршенства), преко уникатне постмодернистичке и неоавангардистичке поетике која сведочи о стваралачкој свести Младе српске прозе 80-их, обједињујући постмодернистичке метапрозне и интертекстуалне поступке и авангардистичку наклоњеност апсурду, фантастици, ирационалним садржајима и формално-језичким експериментима (Колачи, Обмане, Нонсенси), те укрштања текстуалних и сексуалних конотација у сусрету једноставности фолклора, необуздане животне радости Ренесансе, опасног либертанског шарма Де Садове епохе и постмодерне ироније (Ремек-делца), до потврђивања андрогиног квалитета пишчеве прозе што се огледа у травестирању жанрова, карневализовању манифеста дискурзивне некоректности као и у племенитој идеолошкој конфузији која иде против осредњости (Историја као апокриф).