Катрин Фодри, аташе за културу Француског института: Уметности су природни дијалога
Француски институт у Србији ове године слави 70 година постојања, током којих је био посвећен мисији учвршћивања веза између две земље на бројним пољима.
Овај институт, са својим представништвима у Београду, Новом Саду и Нишу, остварује пројекте из области уметности, културе, наставе и промовисања француског језика, високог образовања и истраживања, а такође је посвећен младима, културним и друштвеним иновацијама, као и дебатама о многим великим савременим темама. Велики јубилеј биће обележаван током целе године различитим манифестацијама, а централна прослава биће 21. јуна испред и унутар зграде института у Кнез Михајловој, када ће бити организован разноврстан целодневни програм отворен за све заинтересоване грађане. О овом догађају и његовом ширем значају разговарамо са Катрин Фодри, аташеом за културу Француског института.
Како планирате да обележите овај важан јубилеј, 70 година рада Француског института у Србији?
– Одлучили смо да истакнемо наша партнерства са независном културном сценом која ври у Србији и која мора да има своје место у програмима српских културних институција. То ће бити свечана прилика да се обележи дуговечност француско-српских односа, али кроз један превасходно савремени приступ који одражава нашу посвећеност актуелним стремљењима и иновацијама. Позваћемо неколико представника слободне сцене и урбаних култура, стреет арт уметнике, хип хоп плесаче, уметнике који се баве графичким дизајном, стрипом, или савременим плесом, чији наступи одражавају сарадњу између српских и француских уметника.
Српски ди-џеј Гринго ће током читавог дана сетовати савремену француску музику, на коју ће заплесати улице Београда. Калдеа, француска стрит арт уметница, одазвала се позиву српске уметнице ТКВ да тога дана заједно сликају. Анђелко и његови хип хоп пријатељи позваће велико име француског хип-хопа да заједно плешу. Колектив Матријаршија, који има француске, франкофонске и франкофилске чланове, понудиће своје плакате и креирати мајице дизајниране за прилику прославе нашег рођендана. У великом финалу, кореографи француске компаније Сине Qua Нон са плесачима из Института за уметничку игру Београд извешће плес у излозима Француског института. Савремена, праштећа забава, заиста за све укусе!
Француска култура је веома богата. Који су најважнији аспекти француске уметничке сцене које желите да представите у Србији и где је најплодније тле за сарадњу са српским уметницима и институцијама?
– Француски институт првенствено ради на развоју сарадње, тако да промовише француска поља уметничког усавршавања, експертизу, ослањајући се пре свега на оне уметничке и културне секторе који су динамични или који су у развоју у Србији. На пример, Србија је земља посвећена кинематографији, попут Француске, и стога настојимо да промовишемо копродукције и везе између професионалаца у том сектору, али и да подржимо младе филмске ствараоце и студенте.
Такође, Француска и Србија имају снажну традицију на пољу стрипа: створили смо резиденцијални програм за подршку младим српским и француским ауторима, а са Народном библиотеком Србије радимо на промоцији стрипа и очувању баштине. Поред тога, видео игре су на веома динамичан начин заступљене у Србији, тако да радимо са Гете институтом и Српском асоцијацијом индустрије видео игара (СГА) на обуци младих професионалаца и развоју веза гејмера из обе земље. А да не говоримо о књижевности и издаваштву, који су стубови наше делатности. Коначно, радимо и на снажењу сценских уметности, а посебно савременог циркуса, јер су српски уметнички колективи у Београду и Новом Саду створили јаке везе са француским стручњацима из ове области.
Како видите историјске везе између српске и француске културе, односно њихове обостране утицаје?
Србија и Француска су увек утицале једна на другу. Уметности су природни вектори дијалога, за које нема граница, и зато су су српски и француски уметници посредници између наших култура. Наше две културе развијају се и међусобно се обогаћују захваљујући уметницима који дуже или краће боравеу у обе државе: мислим на велика имена као што су Владимир Величковић или Горан Паскаљевић, али и на младе и већ признате уметнике, попут Миле Турајлић у кинематографији, ТКВ у визуелној уметности, Немање Радуловића у музици, или младих српских уметника чију ћему изложбу “Сањарење” приредити код нас у оквиру Октобарског салона.
Који су ваши најважнији циљеви током трајања актуелног мандата?
У домену кинематографије залажем се за развој Фестивала француског филма и француско-српских филмских сусрета. Циљ ми је да промовишем и уметничку сарадњу на пољу сценских уметности. Навешћу два примера: извођење компаније Сине Љуа Нон које ћемо видети током Белефа, а потом и подршка циркуској уметности кроз сарадњу са фестивалом Циркобалкана. Значајна је наша сарадња са Фондацијом Нови Сад 2022. како би се развили пројекти у области циркуса, стрипа, визуелних уметности, који одражавају нашу визију будућности. У стрип уметности тежимо да осмислимо и развијемо резиденцијалне програме и да истичемо вредности наслеђа. Такође сам посвећена урбаним културама и тежњи да Француски институт постане значајан актер дигитализације у Србији, али и актер у области развоја видео игара, јер су то два домена која су пре свега окренута младим људима. А младост је будућност.
Н. Марковић