Katrin Fodri, ataše za kulturu Francuskog instituta: Umetnosti su prirodni dijaloga

Ovaj institut, sa svojim predstavništvima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, ostvaruje projekte iz oblasti umetnosti, kulture, nastave i promovisanja francuskog jezika, visokog obrazovanja i istraživanja, a takođe je posvećen mladima, kulturnim i društvenim inovacijama, kao i debatama o mnogim velikim savremenim temama. Veliki jubilej biće obeležavan tokom cele godine različitim manifestacijama, a centralna proslava biće 21. juna ispred i unutar zgrade instituta u Knez Mihajlovoj, kada će biti organizovan raznovrstan celodnevni program otvoren za sve zainteresovane građane. O ovom događaju i njegovom širem značaju razgovaramo sa Katrin Fodri, atašeom za kulturu Francuskog instituta.

 Kako planirate da obeležite ovaj važan jubilej, 70 godina rada Francuskog instituta u Srbiji?

– Odlučili smo da istaknemo naša partnerstva sa nezavisnom kulturnom scenom koja vri u Srbiji i koja mora da ima svoje mesto u programima srpskih kulturnih institucija. To će biti svečana prilika da se obeleži dugovečnost francusko-srpskih odnosa, ali kroz jedan prevashodno savremeni pristup koji odražava našu posvećenost aktuelnim stremljenjima i inovacijama. Pozvaćemo nekoliko predstavnika slobodne scene i urbanih kultura, street art umetnike, hip hop plesače, umetnike koji se bave grafičkim dizajnom, stripom, ili savremenim plesom, čiji nastupi odražavaju saradnju između srpskih i francuskih umetnika.

Srpski di-džej Gringo će tokom čitavog dana setovati savremenu francusku muziku, na koju će zaplesati ulice Beograda. Kaldea, francuska strit art umetnica, odazvala se pozivu srpske umetnice TKV da toga dana zajedno slikaju. Anđelko i njegovi hip hop prijatelji pozvaće veliko ime francuskog hip-hopa da zajedno plešu. Kolektiv Matrijaršija, koji ima francuske, frankofonske i frankofilske članove, ponudiće svoje plakate i kreirati majice dizajnirane za priliku proslave našeg rođendana. U velikom finalu, koreografi francuske kompanije Sine Qua Non sa plesačima iz Instituta za umetničku igru Beograd izvešće ples u izlozima Francuskog instituta. Savremena, prašteća zabava, zaista za sve ukuse!

 Francuska kultura je veoma bogata. Koji su najvažniji aspekti francuske umetničke scene koje želite da predstavite u Srbiji i gde je najplodnije tle za saradnju sa srpskim umetnicima i institucijama?

– Francuski institut prvenstveno radi na razvoju saradnje, tako da promoviše francuska polja umetničkog usavršavanja, ekspertizu, oslanjajući se pre svega na one umetničke i kulturne sektore koji su dinamični ili koji su u razvoju u Srbiji. Na primer, Srbija je zemlja posvećena kinematografiji, poput Francuske, i stoga nastojimo da promovišemo koprodukcije i veze između profesionalaca u tom sektoru, ali i da podržimo mlade filmske stvaraoce i studente.

Takođe, Francuska i Srbija imaju snažnu tradiciju na polju stripa: stvorili smo rezidencijalni program za podršku mladim srpskim i francuskim autorima, a sa Narodnom bibliotekom Srbije radimo na promociji stripa i očuvanju baštine. Pored toga, video igre su na veoma dinamičan način zastupljene u Srbiji, tako da radimo sa Gete institutom i Srpskom asocijacijom industrije video igara (SGA) na obuci mladih profesionalaca i razvoju veza gejmera iz obe zemlje. A da ne  govorimo o književnosti i izdavaštvu, koji su stubovi naše delatnosti. Konačno, radimo i na snaženju scenskih umetnosti, a posebno savremenog cirkusa, jer su srpski umetnički kolektivi u Beogradu i Novom Sadu stvorili jake veze sa francuskim stručnjacima iz ove oblasti.

 Kako vidite istorijske veze između srpske i francuske kulture, odnosno njihove obostrane uticaje?

Srbija i Francuska su uvek uticale jedna na drugu. Umetnosti su prirodni vektori dijaloga, za koje nema granica, i zato su su srpski i francuski umetnici posrednici između naših kultura. Naše dve kulture razvijaju se i međusobno se obogaćuju zahvaljujući umetnicima koji duže ili kraće boraveu u obe države: mislim na velika imena kao što su Vladimir Veličković ili Goran Paskaljević, ali i na mlade i već priznate umetnike, poput Mile Turajlić u kinematografiji, TKV u vizuelnoj umetnosti, Nemanje Radulovića u muzici, ili mladih srpskih umetnika čiju ćemu izložbu “Sanjarenje” prirediti kod nas u okviru Oktobarskog salona.

 Koji su vaši najvažniji ciljevi tokom trajanja aktuelnog mandata?

U domenu kinematografije zalažem se za razvoj Festivala francuskog filma i francusko-srpskih filmskih susreta. Cilj mi je da promovišem i umetničku saradnju na polju scenskih umetnosti. Navešću dva primera: izvođenje kompanije Sine Ljua Non koje ćemo videti tokom Belefa, a potom i podrška cirkuskoj umetnosti kroz saradnju sa festivalom Cirkobalkana. Značajna je naša saradnja sa Fondacijom Novi Sad 2022. kako bi se razvili projekti u oblasti cirkusa, stripa, vizuelnih umetnosti, koji odražavaju našu viziju budućnosti. U strip umetnosti težimo da osmislimo i razvijemo  rezidencijalne programe i da ističemo vrednosti nasleđa. Takođe sam posvećena urbanim kulturama i težnji da Francuski institut postane značajan akter digitalizacije u Srbiji, ali i akter u oblasti razvoja video igara, jer su to dva domena koja su pre svega okrenuta mladim ljudima. A mladost je budućnost.

        N. Marković