Биће поврћа и за пијаце и за супермаркете

Зато ће ова повртна сезона остати упамћена по каснијем сазвревању у односу на доба године и то ће повртарима бити главно када буду сумирали овогодишњу сезону јер губе у заради.

- Управо је почело вађење младог кромпира, чији се принос очекује десет тона по јутру – каже за Дневник проф. Борис Адамовић са Пољопривредног факултета у Новом Саду. Шаргарепа посејана јесенас на отвореном простору није још доспела за вађење, а повртари је сукцесивно још сеју .Парадајз и краставци ,којих има у понуду већ месец и дуже, тек треба да сазру на отвореном простору јер ово поврће које сада једемо је из заштићеног простора. Лук на отвореном само што није почео да се вади, али пре него што доспе, произвођачи треба да га сачувају од болести због лошег времена током априла и маја – каже проф. Аћимовић.

Као и сваке године, професор напомиње да се повртари суочавају са истим потешкоћама јер када род доспе за трпезу треба обезбедити радну снагу за рад на њиви. - Мањак сезонских радника се из године у годину појављује као проблем, мада доста повртара има механизацију, али још увек недовољно да би се обиман посао могао обавити машински, без људске подршке.

Велики произвођач лука из Силбаша Драган Гуљаш каже да је кренуо да вади лук посејан крајем августа и у септембру и да је у том послу први у околини Бачке Паланке , где има доста повртара. Али без обзира на то што почиње сезона вађења лука, потрошачи нису осетили несташицу јер га има на домаћем тржишту из пластеника, али и увезеног из Северне Македоније и Албаније.

Кромпир на велико 35 динара

Вишедеценијски повртар из Футога Слободан Балаћ почео је да вади млади кромпир и каже да памти године када је клима била лоша за кртолу, као и ова. Кромпири су сада ситнији, али ако буде у наредном период топлије, могу да нарасту.

- Производња младог кромпира је специфична - каже Балаћ. - Кртола када се извади и опера не може дуго да стоји, већ за дан, два се мора продати, а приноси су мањи јер млади кромпир и не треба да буде велики.

- Балаћ није задовољан овогодишњом откупном јер је свега 35 динара килограм, а требало би да буде око 50 динара. - Баш због специфичне производње и скупог семена, којег произвођачи углавном купују у Холандији, цена навелико не одговара уложеном новцу, али и труду .

- Килограм младог белог кромпира сада је око стотину динара, а први род када се појавио коштао је три и четири пута скупље.

- Лук сам почео да пакујем за велике супермаркете – наводи Гуљаш и каже да ће ове године свима бити мањи приноси по хектару , због хладног времена и кише. - Није било сунца да се биљка развија. Уместо у просеку 70 до 80 тона по хектару , биће га од 50 до 60 тона по хектару.

Што се тиче цене навелико, Гујаш каже да откупљивачи плаћају 28 динара по килограму, али да ће брзо, када сви крену да га ваде и понуда буде већа, и цена бити нижа - око 20 динара.У пијарницама килограм лука кошта од 60 до 70 динара, док је на пијацама мало скупљи.

Први овогодишњи род шаргарепе на отвореном требао би да се вади за око три седмице, а за око две седмице доспеће и паштрнак и першун. Још је рано говорити какви би приноси могли бити, каже повртар из Мола Золтан Лајко, али наводи да млади род неће бити скупљи у односу на тренутне цене.

– Сада је из пластеника килограм шаргарепе 200 динара, а паштрнака и першуна 250 динара. Када буду донети пред купце директно са њиве могу бити само јефтинији, због веће понуде – наводи Лајко. Уз ова три производа, Лајко каже да је посејао још 15 повртних врста и да има три канала продаје. На пијацама у Новом Саду прода 40 одсто рода, других 40 одсто трговинском ланцу “Сентапромет”, а 20 одсто од куће пиљарама по селима у околини. Каже и да пандемија ковид-19 прошле године није утицала на промет,већ напротив, поврће се куповало и више јер су се током забране кретања и полицијског часа потрошачи снабевали у већој мери , да би свега имали на претек , док мере забране кретања не попусте.     

З. Делић