Biće povrća i za pijace i za supermarkete

Zato će ova povrtna sezona ostati upamćena po kasnijem sazvrevanju u odnosu na doba godine i to će povrtarima biti glavno kada budu sumirali ovogodišnju sezonu jer gube u zaradi.

- Upravo je počelo vađenje mladog krompira, čiji se prinos očekuje deset tona po jutru – kaže za Dnevnik prof. Boris Adamović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Šargarepa posejana jesenas na otvorenom prostoru nije još dospela za vađenje, a povrtari je sukcesivno još seju .Paradajz i krastavci ,kojih ima u ponudu već mesec i duže, tek treba da sazru na otvorenom prostoru jer ovo povrće koje sada jedemo je iz zaštićenog prostora. Luk na otvorenom samo što nije počeo da se vadi, ali pre nego što dospe, proizvođači treba da ga sačuvaju od bolesti zbog lošeg vremena tokom aprila i maja – kaže prof. Aćimović.

Kao i svake godine, profesor napominje da se povrtari suočavaju sa istim poteškoćama jer kada rod dospe za trpezu treba obezbediti radnu snagu za rad na njivi. - Manjak sezonskih radnika se iz godine u godinu pojavljuje kao problem, mada dosta povrtara ima mehanizaciju, ali još uvek nedovoljno da bi se obiman posao mogao obaviti mašinski, bez ljudske podrške.

Veliki proizvođač luka iz Silbaša Dragan Guljaš kaže da je krenuo da vadi luk posejan krajem avgusta i u septembru i da je u tom poslu prvi u okolini Bačke Palanke , gde ima dosta povrtara. Ali bez obzira na to što počinje sezona vađenja luka, potrošači nisu osetili nestašicu jer ga ima na domaćem tržištu iz plastenika, ali i uvezenog iz Severne Makedonije i Albanije.

Krompir na veliko 35 dinara

Višedecenijski povrtar iz Futoga Slobodan Balać počeo je da vadi mladi krompir i kaže da pamti godine kada je klima bila loša za krtolu, kao i ova. Krompiri su sada sitniji, ali ako bude u narednom period toplije, mogu da narastu.

- Proizvodnja mladog krompira je specifična - kaže Balać. - Krtola kada se izvadi i opera ne može dugo da stoji, već za dan, dva se mora prodati, a prinosi su manji jer mladi krompir i ne treba da bude veliki.

- Balać nije zadovoljan ovogodišnjom otkupnom jer je svega 35 dinara kilogram, a trebalo bi da bude oko 50 dinara. - Baš zbog specifične proizvodnje i skupog semena, kojeg proizvođači uglavnom kupuju u Holandiji, cena naveliko ne odgovara uloženom novcu, ali i trudu .

- Kilogram mladog belog krompira sada je oko stotinu dinara, a prvi rod kada se pojavio koštao je tri i četiri puta skuplje.

- Luk sam počeo da pakujem za velike supermarkete – navodi Guljaš i kaže da će ove godine svima biti manji prinosi po hektaru , zbog hladnog vremena i kiše. - Nije bilo sunca da se biljka razvija. Umesto u proseku 70 do 80 tona po hektaru , biće ga od 50 do 60 tona po hektaru.

Što se tiče cene naveliko, Gujaš kaže da otkupljivači plaćaju 28 dinara po kilogramu, ali da će brzo, kada svi krenu da ga vade i ponuda bude veća, i cena biti niža - oko 20 dinara.U pijarnicama kilogram luka košta od 60 do 70 dinara, dok je na pijacama malo skuplji.

Prvi ovogodišnji rod šargarepe na otvorenom trebao bi da se vadi za oko tri sedmice, a za oko dve sedmice dospeće i paštrnak i peršun. Još je rano govoriti kakvi bi prinosi mogli biti, kaže povrtar iz Mola Zoltan Lajko, ali navodi da mladi rod neće biti skuplji u odnosu na trenutne cene.

– Sada je iz plastenika kilogram šargarepe 200 dinara, a paštrnaka i peršuna 250 dinara. Kada budu doneti pred kupce direktno sa njive mogu biti samo jeftiniji, zbog veće ponude – navodi Lajko. Uz ova tri proizvoda, Lajko kaže da je posejao još 15 povrtnih vrsta i da ima tri kanala prodaje. Na pijacama u Novom Sadu proda 40 odsto roda, drugih 40 odsto trgovinskom lancu “Sentapromet”, a 20 odsto od kuće piljarama po selima u okolini. Kaže i da pandemija kovid-19 prošle godine nije uticala na promet,već naprotiv, povrće se kupovalo i više jer su se tokom zabrane kretanja i policijskog časa potrošači snabevali u većoj meri , da bi svega imali na pretek , dok mere zabrane kretanja ne popuste.     

Z. Delić