окоТВоко Звезде и прелазни рокови
Највећа звезда овог времена је Јована Јеремић. Њу знају и деца која гледају Јутјуб и пензионери којима се свиђа јуришничка уређивачка политика Срећне телевизије. На Јутјубу са масовно гледају клипови: Јована Јеремић и „Љубав, навика, паника”, Јована и Минимакс, Јована у „Отвореним вратима”.
Јована Јеремић је доказала како се прави рекоредни рејтинг и како се може добити стан у Београду на води. Јована нема страх да се супротстави Ивану Ивановићу. А овај пак доказује како их неки лажни твитераш свађа на тој опакој мрежи... И то је све легитимно јер је Јована у праву када Амиџи каже да за досадне људе, политичаре, на телевизији нема места.
Време је друштвених мрежа. Није шала ако није проширена на Фејсбуку. Није успех ако се не рекламира или спрда на инстаграм поставкама. Друштвене мреже интересује само оно што обара врх гледаности. Време је такво, турбулентно. Као што ни Огњен Несторовић није успео издржати шест месеци на Првој телевизији. Иако му је плакала Јелена Карелеуша, а Зорица Брунцлик била предусретљивија него икад, те Наташа Беквалац и Марија Шерифовић отвориле душу. Ток шок је остао без свога аутора. Младића који је успешно патентирао да се модел информативног програма примени на шоу биз, тако да смо јунаке Задруге пратили као ономад кад је Цеца женила Вељка или кад се Прија удавала за млађаног Живојиновића. Телевизија је ту јача од свега. Зашто је ту млађани Огњен морао опет да промени дрес, а старији Оги се држи. Вероватно што је старији Оги знао „Ко је змија, а ко је жаба” и шта би му се десило ако се једног дана врати на РТС. Млађаном Огњену ни чувени стриц доктор Несторовић није успео на свој вицкасти начин да објасни шта је са маскама и најсмешнијим вирусом на свету. Најсмешнија је била шала о томе зашто ће вакцину да прими Зорица Брунцлик. И какве то везе има са њеним менструалним циклусом. И да ли би она опет да рађа Кемишу.
Ми смо таква земља, о озбиљним стварима волимо да ћаскамо у забавним емисија. Код нас је све удри бригу на весеље. Време је да се забава тражи по сваку цену. И мој је став да никад не говорим о колегама. Пишем о феноменима и знам како тежак хлеб једу. Са ове историјске дистанце мени је сада смешно зашто су неке старије колеге одбијале да дођу са реченицом да сам ја естрада. Моје је питање ако сам ја некада био естрада. Шта је ово драги пријатељи сада? Стога свачији рад ценим и кажем пресудиће време. Ко ће у историју, а ко ће се заборавити са новим јунацима наших телевизија. Мој савет млађима је да данас и овде телевизија није сигуран посао.Толико се лудорија тражи од аутора ТВ програма да то већ превазилази моћи просечног, нормалног човека. Некад су волели ТВ водитеље.
Сад погледајте увредљиве коментаре хејтера по мрежама. Сваком нормалном би било лоше од толико поганих речи где се ментално боду „вуду лутке”. У земљи где су и водитељи подељени на ове и оне, нема среће јер је већ почела општа свађа и лакрдија. И у земљи где је већ почео ментални грађански рат и где се не поштују колеге које другачије мисле, где се не поштују људи. Ми имамо велики проблем. Није све у рејтингу, гледаности, има нешто и у етичкој процени колико су одговорни они који имају моћ медија. Ово време ће моћи да прегреме само они који су одрасли на Јутјубу јер њима неће госпођа телевизија бити важна као нама који смо са њом одрасли. А кад се у свачијој глави одреди колика је количина блама који може да се поднесе, нема више савршеног изговора да не гледате телевизију. Стога даљински у руке, док још можете било шта да промените.
Александар Филиповић