okoTVoko Zvezde i prelazni rokovi

Jovana Jeremić je dokazala kako se pravi rekoredni rejting i kako se može dobiti stan u Beogradu na vodi. Jovana nema strah da se suprotstavi Ivanu Ivanoviću. A ovaj pak dokazuje kako ih neki lažni tviteraš svađa na toj opakoj mreži... I to je sve legitimno jer je Jovana u pravu kada Amidži kaže da za dosadne ljude, političare, na televiziji nema mesta.

Vreme je društvenih mreža. Nije šala ako nije proširena na Fejsbuku. Nije uspeh ako se ne reklamira ili sprda na instagram postavkama. Društvene mreže interesuje samo ono što obara vrh gledanosti. Vreme je takvo, turbulentno. Kao što ni Ognjen Nestorović nije uspeo izdržati šest meseci na Prvoj televiziji. Iako mu je plakala Jelena Kareleuša, a Zorica Brunclik bila predusretljivija nego ikad, te Nataša Bekvalac i Marija Šerifović otvorile dušu. Tok šok je ostao  bez svoga autora. Mladića koji je uspešno patentirao da se model informativnog programa primeni na šou biz, tako da smo junake Zadruge pratili kao onomad kad je Ceca ženila Veljka ili kad se Prija udavala za mlađanog Živojinovića. Televizija je tu jača od svega. Zašto je tu mlađani Ognjen morao opet da promeni dres, a stariji Ogi se drži. Verovatno što je stariji Ogi znao „Ko je zmija, a ko je žaba” i šta bi mu se desilo ako se jednog dana vrati na RTS. Mlađanom Ognjenu ni čuveni stric doktor Nestorović nije uspeo na svoj vickasti način da objasni šta je sa maskama i najsmešnijim virusom na svetu. Najsmešnija je bila šala o tome zašto će vakcinu da primi Zorica Brunclik. I kakve to veze ima sa njenim menstrualnim ciklusom. I da li bi ona opet da rađa Kemišu.

Mi smo takva zemlja, o ozbiljnim stvarima volimo da ćaskamo u zabavnim emisija. Kod nas je sve udri brigu na veselje. Vreme je da se zabava traži po svaku cenu. I moj je stav da nikad ne govorim o kolegama. Pišem o fenomenima i znam kako težak hleb jedu. Sa ove istorijske distance meni je sada smešno zašto su neke starije kolege odbijale da dođu sa rečenicom da sam ja estrada. Moje je pitanje ako sam ja nekada bio estrada. Šta je ovo dragi prijatelji sada? Stoga svačiji rad cenim i kažem presudiće vreme. Ko će u istoriju, a ko će se zaboraviti sa novim junacima naših televizija. Moj savet mlađima je da danas i ovde televizija nije siguran posao.Toliko se ludorija traži od autora TV programa da to već prevazilazi moći prosečnog, normalnog čoveka. Nekad su voleli TV voditelje.

Sad pogledajte uvredljive komentare hejtera po mrežama. Svakom normalnom bi bilo loše od toliko poganih reči gde se mentalno bodu „vudu lutke”.  U zemlji gde su i voditelji podeljeni na ove i one, nema sreće jer je već počela opšta svađa i lakrdija. I u zemlji gde je već počeo mentalni građanski rat i gde se ne poštuju kolege koje drugačije misle, gde se ne poštuju ljudi. Mi imamo veliki problem. Nije sve u rejtingu, gledanosti, ima nešto i u etičkoj proceni koliko su odgovorni oni koji imaju moć medija. Ovo vreme će moći da pregreme samo oni koji su odrasli na Jutjubu jer njima neće gospođa televizija biti važna kao nama koji smo sa njom odrasli. A kad se u svačijoj glavi odredi kolika je količina blama koji može da se podnese, nema više savršenog izgovora da ne gledate televiziju. Stoga daljinski u ruke, dok još možete bilo šta da promenite.

Aleksandar Filipović