Промоција монографије „Ликови и личности“ у спомен-збирци Павла Бељанског

Публикација је део истоименог пројекта којим се обележава шездесет година од отварања Спомен-збирке за јавност и пола века од прве поставке Меморијала уметника. Тим поводом постављена је и изложба, ауторке Марте Ђармати, на којој су први пут зајдно изложени портрети, аутопортрети и документарни материјал о свих 35 уметника чија су дела заступљена у колекцији Бељанског, а може се погледати до 1. августа.

У овом богато илустрованом монографском издању о Меморијалу уметника, објављени су ауторски текстови историчарки уметности Марте Ђармати и Јасмине Јакшић Субић (Спомен-збирка Павла Бељанског), као и др Ане Ереш (Филозофски факултет, Београд). Како је у уводној речи навела мр Милана Квас, управница Спомен-збирке, Меморијал уметника је настао као одраз жеље музејских стручњака да наставе визију дародавца о презентовању „стваралачке моћи“ аутора заступљених у збирци. Он повезује четири најважније теме којима се овај музеј бави, а то су дародавац Павле Бељански, колекција уметничких дела, уметници који су у њој заступљени и аквизиције. Меморијал уметника би се тако, по њеним речима могао тумачити и као нека историја аквизиција Спомен-збирке. Поред колекције од 185 уметничких дела у основном фонду, Спомен-збирка има још око 4.000 уметничких и других предмета који се излажу и у Меморијалу уметника.

Монографију је на промоцији представила др Дијана Метлић, професорка Академије уметности у Новом Саду, указујући да је Меморијал уметника условно речено један фотографски албум свих оних пријатеља уметника које је Бељански волео, несебично им помагао, поштовао и чија је дела куповао за своју колекцију, тако да се из те збирке издваја оно што би могли назвати ликовима и личностима. Ова данас импозантна збирка почела је да се формира у деликатном тренутку и уз питање како наставити живот једне збирке након смрти њеног творца и дародавца и на који начин убудуће привлачити публику новим садржајима. Портрети самог Бељанског чине једну врсту повезнице између његовог Меморијала и Меморијала уметника. Досијеи уметника повезују лик и дело ствараоца, а кроз писма ти уметници се повезују са личношћу Бељанског. Кроз слике и различите предмета открива се и сегмент приватности уметника, погледи на њихове атељее, домове, на упоришна места њихове интимне и личне географије, рекла је Дијана Метлић.

У првом тексту Марта Ђармати бавила се начинима набавке слика и предмета за Меморијал током протеклих шест деценија. Бељански је био заинтересован не само за стваралаштво уметника чије је радове уврстио у збирку, већ и за њихове личности, и тако је по његовој првобитној замисли почела набавка шти више експоната, нарочито портрета и аутопортрета. Данас у Ликовној збирци се чува 70 портрета и 29 аутопортрета изведених у разним форматима и техникама, а високи критеријуми уважавали су се код сваке аквизиције. Марта Ђармати је истраживала дугогодишњу архиву Спомен-збирке наилазећи на мноштво занимљивих докумената, међу којима су дописи, преписка са продавцима или дародавцима који говоре како су нека дела доспела у ову колекцију, али и о онима до којих нису успели да дођу.

Други текст др Ане Ереш је историјско уметничка интерпретација самог мотива портрета и аутопортера у историји српског модернизма. Реч је о жанру који се, како је рекла може читати са различитих методолошких полазишта, отвара прегршт питања о животима које историја уметности унутар себе обухвата. Ту историју у Меморијалу је скицирала од портрета уметника у младости, преко оних који тек ступају у професионални живот, до дела насталих у зрелом добу. Посебну пажњу посветила је портретима које су уметници начинили својим пријатељима уметницима, што је не само врста дијалога између њих, него и резултат заједничких животних искустава. Прича о аутопотретима уметника у зрелом добу је, по речима Ане Ереш, изузетно занимљива, јер им отвара простор слободе да дају коначно ретроспективно виђење свог сликарског креда. Јасмина Јакшић Субић представила ј настанак и развој концепције поставке Меморијала од 1971. до данас кроз сусрет репрезентативног и приватног. По њеним речима, готово све што данас ради Спомен-збирка је уствари Меморијал уметника. Од почетне жеље да се у једниствену целину музејске поставке визуелно повежу дела из колекције, аутори и дародавац дошло се до излагачких замисли које су јасније промовисале појединачне опусе и животе уметника у релацији са Бељанским, његовом збирком и али и са ширим друштвено историјским контекстом. Неизоставни део Меморијала чине и они предмети који су били део живота, свакодневнице ових уметника. Идеја легата у коме се преплићу репрезентативна поставка уметничких дела и интимније осмишљени материјали примењивана је у различитим концепцијама Меморијала, како указује Јасмина Јакшић Субић попут сведочанства да је понекад тек изменом визура и релација могуће доћи до нових садржаја и сазнања, примерених за сваки напредак који чини музеј „живим организмом“. 

Н. Попов