„ДНЕВНИК” У УЉМИ Док воз туда пролази, биће живота

Наиме, будући да је ово село, највеће у вршачкој општини, некад било опасано брестовима (нем. улме), добило је назив који и данас носи. А осим тога, сложићемо се, Улм и Уљма немају више ништа слично...

- Искрено да вам кажем, људи који и одлазе одавде иду за Немачку, Аустрију, Чешку и Словачку, али они не иду због новца, него за бољим животом, не знам шта их тера, осим можда нека нада у бољу будућност коју ће тамо да створе, а не овде - каже вршилац дужности секретара Месне заједнице Уљма Душан Радованов. - Искрено, мислим да ни нема неког посебног разлога да се иде одавде... Вршац нам је на 14 километара, а многима одавде не пада на памет ни да у град оду да живе. Притом, има и посла, не могу да кажем да нема.

Фирме у Вршцу и околини запошљавају подоста мештана Уљме, док има и оних, неколицине, који се баве пољопривредом која је, истина, на издаху.

- Некад се пољопривредом бавило 90 одсто становништва, с тим да су тад функционисала и три-четири већих фирми где је радило и до 700 људи. Уљма је пре живела боље него сад, те фирме више не функционишу, приватизоване су, а сву земљу ради десетак већих пољопривредника и узимају и државну земљу у закуп. Ретко се људи одлучују да мењају културе, тако да су најзаступљенија пшеница, кукуруз, сунцокрет, чак 98 одсто... Имамо мало воћара, двојица који имају веће површине под лешницима, укупно ни десет хектара, док се двојица-тројица баве јабукама и то је то.

Уљма има „истурено” викенд насеље, на шест километара од самог села, на ободу Делиблатске пешчаре, а које полагано претварају у винограде. Према речима Душана Радованова, скоро сваки пољопривредник има макар парцелицу под грожђем, док Удружење виноградара броји око 20 чланова.

- Покушавамо да оживимо тај део због туризма и производње, а све више младих се окреће производњи вина - каже Радованов. - Верујем да људи из Удружења желе да брендирају неку сорту, али се за сада узгајају оне старије, као што су мускат, хамбург, отело... Иначе, у уљманским виноградима имамо и виноградарску кућицу која је свима увек доступна, а коју планирамо још да средимо како бисмо могли више да је користимо.

Кад је реч о сточарству, ништа оптимистичнији редови не следе ни о тој грани... Према речима нашег саговорника, некада је свака друга кућа у Уљми имала овце и краве, а данас се не може набројати ни 300 грла стоке, са све два велика узгајивача оваца.

- Али овако, имамо све у селу, амбуланту, пошту, полицију, основну школу од 400 ђака, фудбалски клуб који броји 80 чланова, кошаркашки од 20, теквондо тренира њих 40-ак, карате 30-ак, стрељаштвом се бави 40 њих, док у КУД-у имамо више од 100 играча - задовољан је Радованов, додајући да тренутно праве спортску халу за 800 гледалаца и признаје да им у селу, пак, мањка апотека, банкомат, макар један банкарски шалтер и вртић за децу до шест година.

Од инфраструктуре, највећа бољка им је канализација. Пројектна документација за саму мрежу постоји, али немају за пречистач која би, надају се, ове године требало да буде решена. То значи да би Уљма већ следеће могла да уђе у реализацију тог пројекта, нарочито важног за оне мештане који живе на најнижој висинској тачки.

Горица Васиљевић неколико дана у недељи ради у трафици, па, како каже, није превише упућена у дешавања у селу. Остатак времена бави се баштом, мужем, децом и унучићима...

- Немамо овде све што је потребно за децу, али што се мене лично тиче, немам потребу да идем одавде - каже Васиљевић. - Овде би било добро да се отвори предшколска установа за децу до шест година, а и нека фирма, да омладина има где да ради и да мање скита...

Међутим, власница трафике Јелена Болић тврди да млади у Уљми ни немају где да скитају, али да је неопходно опет отворити апотеку, поставити банкомат и обезбедити вртић за малишане, за шта је пре неколико година покретана петиција којом се ништа није постигло.

- Имамо свашта у плану... Сад крећемо да радимо фасаду на овој згради, поставиемо семафор код школе јер је ту прометан пут, а чека нас и  уређивање парка, постављање расвете... Такође, имамо једну улицу од 200 метара која нема асфалт, јер је близу пруге, па је земљиште било железничко, док комасацијом нисмо и тај део решили - појашњава Радованов.

Иначе, кроз Уљму сваког дана четири пута прође воз у једном правцу (Београд - Вршац и обрнуто), а план је да се уведе још једна линија. Сама станица, изграђена крајем 19. века, у поприлично је добром стању, а позната је ширим масама из филма „Монтевидео”.

Леа Радловачки

Фото: В. Фифа