„DNEVNIK” U ULJMI Dok voz tuda prolazi, biće života

Naime, budući da je ovo selo, najveće u vršačkoj opštini, nekad bilo opasano brestovima (nem. ulme), dobilo je naziv koji i danas nosi. A osim toga, složićemo se, Ulm i Uljma nemaju više ništa slično...

- Iskreno da vam kažem, ljudi koji i odlaze odavde idu za Nemačku, Austriju, Češku i Slovačku, ali oni ne idu zbog novca, nego za boljim životom, ne znam šta ih tera, osim možda neka nada u bolju budućnost koju će tamo da stvore, a ne ovde - kaže vršilac dužnosti sekretara Mesne zajednice Uljma Dušan Radovanov. - Iskreno, mislim da ni nema nekog posebnog razloga da se ide odavde... Vršac nam je na 14 kilometara, a mnogima odavde ne pada na pamet ni da u grad odu da žive. Pritom, ima i posla, ne mogu da kažem da nema.

Firme u Vršcu i okolini zapošljavaju podosta meštana Uljme, dok ima i onih, nekolicine, koji se bave poljoprivredom koja je, istina, na izdahu.

- Nekad se poljoprivredom bavilo 90 odsto stanovništva, s tim da su tad funkcionisala i tri-četiri većih firmi gde je radilo i do 700 ljudi. Uljma je pre živela bolje nego sad, te firme više ne funkcionišu, privatizovane su, a svu zemlju radi desetak većih poljoprivrednika i uzimaju i državnu zemlju u zakup. Retko se ljudi odlučuju da menjaju kulture, tako da su najzastupljenija pšenica, kukuruz, suncokret, čak 98 odsto... Imamo malo voćara, dvojica koji imaju veće površine pod lešnicima, ukupno ni deset hektara, dok se dvojica-trojica bave jabukama i to je to.

Uljma ima „istureno” vikend naselje, na šest kilometara od samog sela, na obodu Deliblatske peščare, a koje polagano pretvaraju u vinograde. Prema rečima Dušana Radovanova, skoro svaki poljoprivrednik ima makar parcelicu pod grožđem, dok Udruženje vinogradara broji oko 20 članova.

- Pokušavamo da oživimo taj deo zbog turizma i proizvodnje, a sve više mladih se okreće proizvodnji vina - kaže Radovanov. - Verujem da ljudi iz Udruženja žele da brendiraju neku sortu, ali se za sada uzgajaju one starije, kao što su muskat, hamburg, otelo... Inače, u uljmanskim vinogradima imamo i vinogradarsku kućicu koja je svima uvek dostupna, a koju planiramo još da sredimo kako bismo mogli više da je koristimo.

Kad je reč o stočarstvu, ništa optimističniji redovi ne slede ni o toj grani... Prema rečima našeg sagovornika, nekada je svaka druga kuća u Uljmi imala ovce i krave, a danas se ne može nabrojati ni 300 grla stoke, sa sve dva velika uzgajivača ovaca.

- Ali ovako, imamo sve u selu, ambulantu, poštu, policiju, osnovnu školu od 400 đaka, fudbalski klub koji broji 80 članova, košarkaški od 20, tekvondo trenira njih 40-ak, karate 30-ak, streljaštvom se bavi 40 njih, dok u KUD-u imamo više od 100 igrača - zadovoljan je Radovanov, dodajući da trenutno prave sportsku halu za 800 gledalaca i priznaje da im u selu, pak, manjka apoteka, bankomat, makar jedan bankarski šalter i vrtić za decu do šest godina.

Od infrastrukture, najveća boljka im je kanalizacija. Projektna dokumentacija za samu mrežu postoji, ali nemaju za prečistač koja bi, nadaju se, ove godine trebalo da bude rešena. To znači da bi Uljma već sledeće mogla da uđe u realizaciju tog projekta, naročito važnog za one meštane koji žive na najnižoj visinskoj tački.

Gorica Vasiljević nekoliko dana u nedelji radi u trafici, pa, kako kaže, nije previše upućena u dešavanja u selu. Ostatak vremena bavi se baštom, mužem, decom i unučićima...

- Nemamo ovde sve što je potrebno za decu, ali što se mene lično tiče, nemam potrebu da idem odavde - kaže Vasiljević. - Ovde bi bilo dobro da se otvori predškolska ustanova za decu do šest godina, a i neka firma, da omladina ima gde da radi i da manje skita...

Međutim, vlasnica trafike Jelena Bolić tvrdi da mladi u Uljmi ni nemaju gde da skitaju, ali da je neophodno opet otvoriti apoteku, postaviti bankomat i obezbediti vrtić za mališane, za šta je pre nekoliko godina pokretana peticija kojom se ništa nije postiglo.

- Imamo svašta u planu... Sad krećemo da radimo fasadu na ovoj zgradi, postaviemo semafor kod škole jer je tu prometan put, a čeka nas i  uređivanje parka, postavljanje rasvete... Takođe, imamo jednu ulicu od 200 metara koja nema asfalt, jer je blizu pruge, pa je zemljište bilo železničko, dok komasacijom nismo i taj deo rešili - pojašnjava Radovanov.

Inače, kroz Uljmu svakog dana četiri puta prođe voz u jednom pravcu (Beograd - Vršac i obrnuto), a plan je da se uvede još jedna linija. Sama stanica, izgrađena krajem 19. veka, u poprilično je dobrom stanju, a poznata je širim masama iz filma „Montevideo”.

Lea Radlovački

Foto: V. Fifa