Нинине мустре: Ојачање

Свакога дана чујем како се некоме догодио велики преокрет. У главном се ради о ломовима, повредама, раскидима, отказима, добијеним или датим... све неке баш велике животне претумбације. Већ дуже од годину дана посматрам како људи пролазе кроз своје промене и увиђам мустре по којима се те промене одвијају: сви они који без обзира на тежину околности, успеју да пронађу снаге да се животу на тим ситуацијама захвале, верујући да иза свега стоји неки виши план за њихово добро, они доживе велике промене на боље. Нешто схвате, нешто увиде, нешто промене и у већини случајева појави се нова пословна прилика, нови партнер, нове, лепше околности. Они други, који имају константан отпор према ситуацији у којој се налазе, њима је колико видим, све теже и теже. Њих је на жалост, много више.

Такве људе, некако највише разумем. И сама сам пролазила кроз разне мучне фазе у свом животу и нисам успевала да видим ширу слику, нити сам била у стању да поверујем да је то што проживљавам за неко моје највеће добро, што ће се кад - тад показати. Јесам ја одувек по природи била оптимиста, али неке ситуације су биле превише изазовне, ваљда. Сазревање и непрекидан рад на сопственој свесности, ипак су ми донели увиде који ми данас помажу да се животу захвалим на ситуацијама у којима се нађем. Моје јутарње и вечерње „молитве“ у кризним животним ситуацијама у главном укључују и овакву реченицу: „Иако тренутно не разумем зашто ми се то и то догађа, ја сам захвална, јер верујем да ме кроз живот води нека виша мудрост која ће ми једном показати зашто је ово било добро за мене.“ Не варам да ми је већ добро нити свеједно иако сам повређена, јер бих тиме енергију коју сам одаслала, добила назад у виду баш таквих околности у којима бих била слагана, преварена, или повређена.

То ми је поверење у живот донело мир и стабилност, као неко ојачање моје личности, па се онда људи из мог окружења повремено зачуде зашто сам и даље блага и пуна разумевања чак и према људима који су груби и непријатни. Разлог је управо тај што их разумем. Знам да што су грубљи и несноснији у понашању, то имају већи проблем који вуку као терет са собом, можда још из детињства, а да га се и не сећају, или су га наследили од предака, па га ни не препознају. А проблем онда кроз њих „вришти“ (најчешће по друштвеним мрежама), хоће да се разреши. Ако затраже помоћ, ја их упутим куд мислим да вреди, а ако не питају, а прелазе границу коју сам око себе поставила, онда их искључим из своје стварности. Сами бирају. Нељудско понашање одбија се о моје ојачање. Број људи са којима сам блиска драстично се смањио, али ми се квалитет живота у истој мери повећао.

Нина Мартиновић Армбрустер