Ninine mustre: Ojačanje

Svakoga dana čujem kako se nekome dogodio veliki preokret. U glavnom se radi o lomovima, povredama, raskidima, otkazima, dobijenim ili datim... sve neke baš velike životne pretumbacije. Već duže od godinu dana posmatram kako ljudi prolaze kroz svoje promene i uviđam mustre po kojima se te promene odvijaju: svi oni koji bez obzira na težinu okolnosti, uspeju da pronađu snage da se životu na tim situacijama zahvale, verujući da iza svega stoji neki viši plan za njihovo dobro, oni dožive velike promene na bolje. Nešto shvate, nešto uvide, nešto promene i u većini slučajeva pojavi se nova poslovna prilika, novi partner, nove, lepše okolnosti. Oni drugi, koji imaju konstantan otpor prema situaciji u kojoj se nalaze, njima je koliko vidim, sve teže i teže. Njih je na žalost, mnogo više.

Takve ljude, nekako najviše razumem. I sama sam prolazila kroz razne mučne faze u svom životu i nisam uspevala da vidim širu sliku, niti sam bila u stanju da poverujem da je to što proživljavam za neko moje najveće dobro, što će se kad - tad pokazati. Jesam ja oduvek po prirodi bila optimista, ali neke situacije su bile previše izazovne, valjda. Sazrevanje i neprekidan rad na sopstvenoj svesnosti, ipak su mi doneli uvide koji mi danas pomažu da se životu zahvalim na situacijama u kojima se nađem. Moje jutarnje i večernje „molitve“ u kriznim životnim situacijama u glavnom uključuju i ovakvu rečenicu: „Iako trenutno ne razumem zašto mi se to i to događa, ja sam zahvalna, jer verujem da me kroz život vodi neka viša mudrost koja će mi jednom pokazati zašto je ovo bilo dobro za mene.“ Ne varam da mi je već dobro niti svejedno iako sam povređena, jer bih time energiju koju sam odaslala, dobila nazad u vidu baš takvih okolnosti u kojima bih bila slagana, prevarena, ili povređena.

To mi je poverenje u život donelo mir i stabilnost, kao neko ojačanje moje ličnosti, pa se onda ljudi iz mog okruženja povremeno začude zašto sam i dalje blaga i puna razumevanja čak i prema ljudima koji su grubi i neprijatni. Razlog je upravo taj što ih razumem. Znam da što su grublji i nesnosniji u ponašanju, to imaju veći problem koji vuku kao teret sa sobom, možda još iz detinjstva, a da ga se i ne sećaju, ili su ga nasledili od predaka, pa ga ni ne prepoznaju. A problem onda kroz njih „vrišti“ (najčešće po društvenim mrežama), hoće da se razreši. Ako zatraže pomoć, ja ih uputim kud mislim da vredi, a ako ne pitaju, a prelaze granicu koju sam oko sebe postavila, onda ih isključim iz svoje stvarnosti. Sami biraju. Neljudsko ponašanje odbija se o moje ojačanje. Broj ljudi sa kojima sam bliska drastično se smanjio, ali mi se kvalitet života u istoj meri povećao.

Nina Martinović Armbruster