Центар за радиологију Клиничког центра Војводине има савремену опрему

- Предност мамографије са томосинтезом је што снима слој по слој ткива, технолошки слично ЦТ апарату, а мања је доза зрачења и угао томосинтезе је мањи. Важно је да је мање зрачење, јер су то здраве жене које се снимају. Такође, скраћено је и време снимања, што је комфорније, а можемо и више жена да снимимо. Мамографију са томосинтезом смо почели да радимо чим смо добили апарат, а биопсије смо кренули од децембра. Доказано је да овај апарат открива до 60 одсто више карцинома у густим дојкама, који се или не би видели другачије, или би се јако тешко видели. Поред тога, апарат смањује и допунске прегледе, јер се захваљујући томосинтези боље види ткиво, него на класичној мамографији. Тиме се и смањују трошкови, али и стрес за жене које су уплашене – каже заменица управника Центра за радиологију КЦВ и координаторка пројекта Покрајинског секретаријата за здравство „Моја прва мамографија“ др Маријана Баста Николић.

Биопсије су се радиле и раније, али је на новом апарату једноставно извођење биопсије, јер се улази брже и прецизније, са стране, што prеthodni апарати нису омогућавали. Поред тога, интервенција може да се ради и на малим дојкама и на неприступачним местима промена, где стари апарат није могао да приђе, што је велика предност. Постоји и могућност контрастне мамографије, што су такође сами изучили, те објашњавају да су туморске регије прокрвљеније, а уз контраст се та регија обоји. Овакав преглед замењује и магнетну резонанцу, те је све јефтиније, брже, комфорније, нарочито што неки пацијенти ни не могу да раде магнетну резонанцу.

- У првих месец и по урадили смо 11 биопсија, а план нам је да радимо три недељно вакуумом, док се истовремено раде и КОР биопсије са ултразвуком – напоменула је др Баста Николић. Све то је битно и за рад, али и за едукацију. Опрему је купила Покрајинска влада и све је коштало 35 милиона динара, плус ПДВ.

Начелница Одељења интервентне радиологије Центра за радиологију Клиничког центра Војводине и шефица Катедре за радиологију Медицинског факултета професорка др Сања Стојановић каже како се мамографије у оквиру Националног скрининг програма за рак дојке раде од 2013. године, те да се овај програм спроводи на територији целе Србије.

- Од 2013. године у Центру за радиологију урађено је 34.799 мамографија у оквиру скрининг програма, а КЦВ је прва терцијарна установа у Војводини која је прихватила да ради овај скрининг програм, који се код нас ради два пута недељно. Најбоље су шансе када се карцином открије у раном стадијуму, а нарочито ако се открије код нас, јер имамо едукован тим људи. Мамографија у Националним скрининг програму се ради за све жене у Војводини старије од 50 година, а сви снимци се овде очитавају и то иду и на такозвано друго, па и на треће читање – објашњава др Стојановић.

- Једини у Србији радимо и биопсије под мамографом, вођене томосинтезом, где се нациљано покаже место, јер апарат сам даје координате и не може да се промаши место биопсије. Узме се узорак, а све се ради у локалној анестезији и садржај се вади иглом која је прикључена на вакуум и исисава узорак ткива. По потреби се допуњава анестетик. Уз апарат имамо и нову столицу, где пацијенткиња може да седне или легне, те јој је комфорно. Унутар дојке остаје маркер, који касније хирургу олакшава операцију, јер зна где је језгро – објашњава др Стојановић.

Начелница Одељења за дијагностику дојке и координаторка покрајинског пројекта „Моја прва мамографија“ професорка др Дијана Нићифоровић подсећа да је први покретни мамограф Покрајина набавила у лето 2019. године и он је почео да ради 1. јула. Идеја је да се мамографије раде у селима, где жене немају могућности да ураде ово снимање.

- Жене су одушевљене, те неретко дођу и оне које нису на списку, односно оне које се нису пријавиле. Већ другог дана рада пронашли смо карцином код жене од 42 године, која вероватно не би ни отишла на снимање. Током 2019. и 2020. године урађена је 5.341 мамографија, а од 5. октобра прошле године набављен је још један мобилни мамограф. Нађена су 42 карцинома, као и шест сумњивих налаза и све жене су упућене на даље лечење. Све оне имају допунске прегледе и снимања, раде се биопсије, иду на онколошку комисију и упућују се хирургу. У кратком року се предузимају сви ови кораци. Иако корона омета рад, због епидемиолошких мера, ипак све жене долазе на контроле и допунске прегледе.– истакла је др Нићифоровић.

Љ. Петровић