Српску моду у корони продаје дигитални маркетинг

Купује се углавном оно шо се мора, обнављање одеће и обуће ређе је него раније. Ипак, с првим лепим данима у излозима су се појавиле нове пролећне колекције. То је знак да домаћи модни дизајнери раде.

Обим домаће производње је знатно смањен, али то не треба да чуди,каже за “Дневник” директорка Националне коморе за моду Србије Светлана Врањешевић Хорват.

По њеним речима, не постоји бољи податак о томе каква је ситуација у модној индустрији од онога да је  једна од највећих светских модних кућа -  “Зара”, забележила пад промета од чак 70 одсто.

Тако је и код нас. Ипак, креатори се нису предали, стварају нове моделе и  колекције се приказују  онлајн и дигитално јер за то постоје услови. Истовремено, стране модне компаније које раде у нашој земљи, шију за велике брендове и извозе, али услед пандемије ковид-19 у значајно смањеном обиму и уз велике проблеме у логистици и транспорту, вели наша саговорница.

Директорка коморе каже да је пандемија стигла у незгодно време, у тренутку када је домаћа текстилна индустрија тек почела да се опоравља, уз предвиђен раст  од 10 до 15 одсто на  годишњем нивоу.

Пре само две деценије око  250.000 радника радилоје  у текстилној индустрији. Од пре неколико година је кренуо опоравак ове индустријске гране, али је то сада епидемија зауставила. Сајамске манифестације су отказане прошле године, а како ствари стоје, то ће се десити и у 2021. години. Презентација нових колекција је прешла на онлајн издања, а контакти с купцима се обављају путем дигиталног маркетинга. Извоз српске текстилне индустрије је 2019. године износио  860.000 еура. Примера ради, у доба СФРЈ  извоз текстилне и кожарске индустрије је био око пет милијарди долара, указује Светлана Врањешевић Хорват.

Светлана Врањешевић Хорват наглашава да се репроматеријал за домаћу модну инустрију више не производи у нашој земљи.

Некада смо имали велике фабрике репроматеријала, попут фабрика коже у Руми и  Зрењанину, те штофара од Војводине до југа Србије, каже Светлана Врањешевић Хорват.

Сада је ситуација, како додаје, потпуно другачија, све за текстилну индустрију долази из увоза - од основног  до помоћног репроматеријала, позамантерије, опреме...

Постоје назнаке да више страних компнија дође и уз помоћ Србије покрену производњу репроматеријала, што би нам пуно значило, поручила је наша саговорница.

Без обзира на то што влада епидемија, директорка Националне коморе за моду Србије  каже да стране инвестиције долазе. Дизајнере радује, наводи наша саговорница, најављена могућност доласка компаније “Philipp Плеин”. Захваљујући иницијативи Привредне коморе Србије, пре две недеље су председник ПКВ Марко Чадеж и власник и директор те компаније посетили производни погон  у Рашки, што је, по њеним речима, леп пример да је могуће и у овим тешким временима, пандемији упркос, остварити нова страна улагања у овој  привредној грани.       

Захваљујући подстицајима и јефтиној радној снази која је 90 посто женска, као и нашој  традицији у текстилној индустрији и даље смо интересантни за стране улагаче. Традиционални инвеститори су компаније из Туске и Италије, рекла је Светлана Врањешевић Хорват.

Она истиче и да је ова привредна грана већ годинама суочена с проблемом недостатка квалификоване радне снаге. 

Делимично решење овог проблема  је програм преквалификације, на којем ради Национална служба за запошљавање. Следећи проблем је и веома  мала просечна нето месечна зарада у овој, иначе, нискоакумулативној индустријској грани која износи око 350 еура. Фактор који позитивно утиче на могућност решавања проблема с радном снагом је свакако дуално образовање, које је кроз праксу и обуку заинтересованих за рад у овом сектору корисно и примењиво, закључила је наша саговорница.

З. Делић