Srpsku modu u koroni prodaje digitalni marketing

Kupuje se uglavnom ono šo se mora, obnavljanje odeće i obuće ređe je nego ranije. Ipak, s prvim lepim danima u izlozima su se pojavile nove prolećne kolekcije. To je znak da domaći modni dizajneri rade.

Obim domaće proizvodnje je znatno smanjen, ali to ne treba da čudi,kaže za “Dnevnik” direktorka Nacionalne komore za modu Srbije Svetlana Vranješević Horvat.

Po njenim rečima, ne postoji bolji podatak o tome kakva je situacija u modnoj industriji od onoga da je  jedna od najvećih svetskih modnih kuća -  “Zara”, zabeležila pad prometa od čak 70 odsto.

Tako je i kod nas. Ipak, kreatori se nisu predali, stvaraju nove modele i  kolekcije se prikazuju  onlajn i digitalno jer za to postoje uslovi. Istovremeno, strane modne kompanije koje rade u našoj zemlji, šiju za velike brendove i izvoze, ali usled pandemije kovid-19 u značajno smanjenom obimu i uz velike probleme u logistici i transportu, veli naša sagovornica.

Direktorka komore kaže da je pandemija stigla u nezgodno vreme, u trenutku kada je domaća tekstilna industrija tek počela da se oporavlja, uz predviđen rast  od 10 do 15 odsto na  godišnjem nivou.

Pre samo dve decenije oko  250.000 radnika radiloje  u tekstilnoj industriji. Od pre nekoliko godina je krenuo oporavak ove industrijske grane, ali je to sada epidemija zaustavila. Sajamske manifestacije su otkazane prošle godine, a kako stvari stoje, to će se desiti i u 2021. godini. Prezentacija novih kolekcija je prešla na onlajn izdanja, a kontakti s kupcima se obavljaju putem digitalnog marketinga. Izvoz srpske tekstilne industrije je 2019. godine iznosio  860.000 eura. Primera radi, u doba SFRJ  izvoz tekstilne i kožarske industrije je bio oko pet milijardi dolara, ukazuje Svetlana Vranješević Horvat.

Svetlana Vranješević Horvat naglašava da se repromaterijal za domaću modnu inustriju više ne proizvodi u našoj zemlji.

Nekada smo imali velike fabrike repromaterijala, poput fabrika kože u Rumi i  Zrenjaninu, te štofara od Vojvodine do juga Srbije, kaže Svetlana Vranješević Horvat.

Sada je situacija, kako dodaje, potpuno drugačija, sve za tekstilnu industriju dolazi iz uvoza - od osnovnog  do pomoćnog repromaterijala, pozamanterije, opreme...

Postoje naznake da više stranih kompnija dođe i uz pomoć Srbije pokrenu proizvodnju repromaterijala, što bi nam puno značilo, poručila je naša sagovornica.

Bez obzira na to što vlada epidemija, direktorka Nacionalne komore za modu Srbije  kaže da strane investicije dolaze. Dizajnere raduje, navodi naša sagovornica, najavljena mogućnost dolaska kompanije “Philipp Plein”. Zahvaljujući inicijativi Privredne komore Srbije, pre dve nedelje su predsednik PKV Marko Čadež i vlasnik i direktor te kompanije posetili proizvodni pogon  u Raški, što je, po njenim rečima, lep primer da je moguće i u ovim teškim vremenima, pandemiji uprkos, ostvariti nova strana ulaganja u ovoj  privrednoj grani.       

Zahvaljujući podsticajima i jeftinoj radnoj snazi koja je 90 posto ženska, kao i našoj  tradiciji u tekstilnoj industriji i dalje smo interesantni za strane ulagače. Tradicionalni investitori su kompanije iz Tuske i Italije, rekla je Svetlana Vranješević Horvat.

Ona ističe i da je ova privredna grana već godinama suočena s problemom nedostatka kvalifikovane radne snage. 

Delimično rešenje ovog problema  je program prekvalifikacije, na kojem radi Nacionalna služba za zapošljavanje. Sledeći problem je i veoma  mala prosečna neto mesečna zarada u ovoj, inače, niskoakumulativnoj industrijskoj grani koja iznosi oko 350 eura. Faktor koji pozitivno utiče na mogućnost rešavanja problema s radnom snagom je svakako dualno obrazovanje, koje je kroz praksu i obuku zainteresovanih za rad u ovom sektoru korisno i primenjivo, zaključila je naša sagovornica.

Z. Delić