Обнова једне од најлепших градских капија

Након што је годинама била запуштена, зарасла у коров и шибље, ограда у Улици Ђуре Јакшића 7 и 9 биће сређена на иницијативу градског Завода за заштиту споменика културе, у оквиру 12. фазе пројекта обнове градитељског наслеђа Новог Сада и Петроварадина. Рестаураторско-конзерваторски радови поверени су новосадској фирми “НПН градња”, а уговорена вредност тог посла је 2.365.000 динара, без ПДВ-а, односно 2.840.000 с тим порезом.

Носилац пројекта обнове је Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада, а директор те установе Синиша Јокић подсећа да је прва фаза, којом је обухваћено шест зграда, почела још 2017. године.

- После  четири године дошли смо до 12. фазе, којом је обухваћена реконструкција 18 објеката, укључујући и барокну капију и два крила зидане ограде некадашње Висарионове болнице, а данашње Академије уметности - објаснио је Јокић. - Тендер је расписан 5. новембра, док су уговори за 16 партија те јавне набавке потписани у децембру. Предвиђено је сређивање кровова осам објеката у Подграђу, у Проте Михалџића, Штросмајеровој и Београдској улици, као и цркве Светих апостола Петра и Павла. Осим тога, биће реконструисано и осам кућа у граду у Дунавској 33, Алмашкој 5, Змај Јовиној 6, Милетићевој 5, Златне греде 10 и 25, те у улицама Краља Александра 4 и Ђуре Јакшића 7 и 9 (капија и зидана ограда).

Наш саговорник напомиње да је конзерваторски надзор поверен архитекти Наташи Шијан, као и да Завод има дугогодишњу сарадњу с предузећем “НПН градња”, које ће реконструисати капију.

Након припремних радова и уклањања у ограду урасле вегетације, следи обијање трошног малтера, попуњавање пукотина у зиданој конструкцији, те уградња нових дрвених врата и браварије, као и фарбање паропропусном силикатном бојом у завршној фази радова. Реконструкција мора бити изведена у складу с изворним стањем капије, тако да ће врата и браварија бити израђени по оригиналним нацртима, а оштећена орнаментика на фасади обновљена и враћена у првобитно стање. По речима директора Завода, за реконструкцију ће бити коришћени природни материјали, у комбинацији са савременим техникама реновирања историјских објеката.

- Цео тај простор, на ком се, између осталог, налази и Средњошколски дом ученика, Економска школа, Висарионова болница, Николајевска црква с портом, Матица српска и Трг Марије Трандафил, представља фантастичну амбијенталну целину и требало би га средити - истакао је Синиша Јокић.

Подсећања ради, капија и бедем, чија је обнова у току, припадају згради Академије уметности, кроз историју познате као Висаринова болница, Шпитаљ и Убоги дом за бескућнике и болесне. Тај објекат, изграђен у првој половини 18. века, значајан је и због тога што је један од ретких који је опстао после бомбардовања Новог Сада 1849. године. Наш саговорник истиче да је Владика Висарион Поповић много урадио за добробит Петроварадинског Шанца, као и за здравствену заштиту становништва.

- Он је још 1730. године основао Шпитаљ, односно Дом за убоге и сиромашне, који је 1748. постао прва градска болница у Петроварадинском Шанцу - објаснио је Јокић. - Најпре је то био простор с четири собе и две кухиње, где су смештани несрећни, болесни и бескућници. Уз подршку угледних домаћина и трговаца, владика Висарион је успео да прошири објекат 1803. године, а 1841. године дозидан је спрат и на тај начин су болнички капацитети проширени на 100 кревета. За потребе Академије уметности зграда је, по пројекту архитекте Ђорђа Табаковића, преуређена 1964. године, с тим да је задржана амбијентална вредност објекта и основни корпус је остао исти.

Наш саговорник напомиње да су капија и ограда Висарионове болнице типичан пример барокне стилизације, те да је изворни облик конструкције сачуван, иако су дрвена двокрилна врата током година мењана. Реч је, иначе, о масивно зиданој капији, с полукружним улазом и плитким пиластрима, као и профилисаним луком и каменим завршецима на крају.

- Изнад лука је хоризонтално постављена плоча барокне контуре с фанкираним волутама са стране, а украси истог облика, само већих димензија, постављени су и на зидану ограду и прислоњени на капију - објаснио је Синиша Јокић. - Интересантно је то да сличне волуте постоје и на кући Бана Јелачића, што значи да су вероватно исти мајстори зидали оба објекта.

Ј. Вукашиновић