Obnova jedne od najlepših gradskih kapija

Nakon što je godinama bila zapuštena, zarasla u korov i šiblje, ograda u Ulici Đure Jakšića 7 i 9 biće sređena na inicijativu gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, u okviru 12. faze projekta obnove graditeljskog nasleđa Novog Sada i Petrovaradina. Restauratorsko-konzervatorski radovi povereni su novosadskoj firmi “NPN gradnja”, a ugovorena vrednost tog posla je 2.365.000 dinara, bez PDV-a, odnosno 2.840.000 s tim porezom.

Nosilac projekta obnove je Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada, a direktor te ustanove Siniša Jokić podseća da je prva faza, kojom je obuhvaćeno šest zgrada, počela još 2017. godine.

- Posle  četiri godine došli smo do 12. faze, kojom je obuhvaćena rekonstrukcija 18 objekata, uključujući i baroknu kapiju i dva krila zidane ograde nekadašnje Visarionove bolnice, a današnje Akademije umetnosti - objasnio je Jokić. - Tender je raspisan 5. novembra, dok su ugovori za 16 partija te javne nabavke potpisani u decembru. Predviđeno je sređivanje krovova osam objekata u Podgrađu, u Prote Mihaldžića, Štrosmajerovoj i Beogradskoj ulici, kao i crkve Svetih apostola Petra i Pavla. Osim toga, biće rekonstruisano i osam kuća u gradu u Dunavskoj 33, Almaškoj 5, Zmaj Jovinoj 6, Miletićevoj 5, Zlatne grede 10 i 25, te u ulicama Kralja Aleksandra 4 i Đure Jakšića 7 i 9 (kapija i zidana ograda).

Naš sagovornik napominje da je konzervatorski nadzor poveren arhitekti Nataši Šijan, kao i da Zavod ima dugogodišnju saradnju s preduzećem “NPN gradnja”, koje će rekonstruisati kapiju.

Nakon pripremnih radova i uklanjanja u ogradu urasle vegetacije, sledi obijanje trošnog maltera, popunjavanje pukotina u zidanoj konstrukciji, te ugradnja novih drvenih vrata i bravarije, kao i farbanje paropropusnom silikatnom bojom u završnoj fazi radova. Rekonstrukcija mora biti izvedena u skladu s izvornim stanjem kapije, tako da će vrata i bravarija biti izrađeni po originalnim nacrtima, a oštećena ornamentika na fasadi obnovljena i vraćena u prvobitno stanje. Po rečima direktora Zavoda, za rekonstrukciju će biti korišćeni prirodni materijali, u kombinaciji sa savremenim tehnikama renoviranja istorijskih objekata.

- Ceo taj prostor, na kom se, između ostalog, nalazi i Srednjoškolski dom učenika, Ekonomska škola, Visarionova bolnica, Nikolajevska crkva s portom, Matica srpska i Trg Marije Trandafil, predstavlja fantastičnu ambijentalnu celinu i trebalo bi ga srediti - istakao je Siniša Jokić.

Podsećanja radi, kapija i bedem, čija je obnova u toku, pripadaju zgradi Akademije umetnosti, kroz istoriju poznate kao Visarinova bolnica, Špitalj i Ubogi dom za beskućnike i bolesne. Taj objekat, izgrađen u prvoj polovini 18. veka, značajan je i zbog toga što je jedan od retkih koji je opstao posle bombardovanja Novog Sada 1849. godine. Naš sagovornik ističe da je Vladika Visarion Popović mnogo uradio za dobrobit Petrovaradinskog Šanca, kao i za zdravstvenu zaštitu stanovništva.

- On je još 1730. godine osnovao Špitalj, odnosno Dom za uboge i siromašne, koji je 1748. postao prva gradska bolnica u Petrovaradinskom Šancu - objasnio je Jokić. - Najpre je to bio prostor s četiri sobe i dve kuhinje, gde su smeštani nesrećni, bolesni i beskućnici. Uz podršku uglednih domaćina i trgovaca, vladika Visarion je uspeo da proširi objekat 1803. godine, a 1841. godine dozidan je sprat i na taj način su bolnički kapaciteti prošireni na 100 kreveta. Za potrebe Akademije umetnosti zgrada je, po projektu arhitekte Đorđa Tabakovića, preuređena 1964. godine, s tim da je zadržana ambijentalna vrednost objekta i osnovni korpus je ostao isti.

Naš sagovornik napominje da su kapija i ograda Visarionove bolnice tipičan primer barokne stilizacije, te da je izvorni oblik konstrukcije sačuvan, iako su drvena dvokrilna vrata tokom godina menjana. Reč je, inače, o masivno zidanoj kapiji, s polukružnim ulazom i plitkim pilastrima, kao i profilisanim lukom i kamenim završecima na kraju.

- Iznad luka je horizontalno postavljena ploča barokne konture s fankiranim volutama sa strane, a ukrasi istog oblika, samo većih dimenzija, postavljeni su i na zidanu ogradu i prislonjeni na kapiju - objasnio je Siniša Jokić. - Interesantno je to da slične volute postoje i na kući Bana Jelačića, što znači da su verovatno isti majstori zidali oba objekta.

J. Vukašinović