Трагедија обележила назив дела Новог Сада

Како објашњава директор Историјског архива града Петар Ђурђев Нови Сад је у периоду између два светска рата представљао важну ваздушну базу у Краљевини Југославији. Аеродром у нашем граду свечано је отворен 1913. године, а изграђен је за потребе аустроугарске војске. У почетку је имао само травнате писте, док су хангари били у суседном Сајлову, али су 1916. године подигнути додатни објекти - касарна и зграда за техничке радионице.

Од средине педесетих година 20. века аеродром “Југовићево” губи војни значај, а данас се тај део града убрзано развија и добија ново рухо - граде се станови за припаднике безбедносних снага, а у плану је изградња вртића, школе и атлетског центра.

- На том аеродрому је била прва пилотска школа, ту су се налазиле и школе за резервне ваздухопловне официре, за извиђаче, авио-механичаре и друге специјалистичке струке - набраја Ђурђев. - Занимљиво је да је од септембра 1920. године на аеродрому радила и метеоролошка станица, а од 1924. године прослављала се авијатичарска слава Свети Илија (2. август), док су од 1926. године на рођендан престолонаследника Петра (6. септембар) редовно приређивана такмичења “Пехар краља”.

Командант Првог ваздухопловног пука потпуковник Јован Југовић погинуо је у авионској несрећи која се договила у 9.30 сати 24. септембра 1926. године у Прагу. Југовић се налазио на челу групе од пет авиона  који су упућени у посету Прагу, Варшави и Букурешту, како би приказали могућности наше авијације. Нажалост, при узлетању с прашког аеродрома, несрећним случајем, његов авион којим је пилотирао поручник Еуген Његован, сударио се с летелицом чешког капетана Кострбе. У том судару сва тројица су изгубили живо. У листу “Време” 25. септембра 1926. године објављено је да је дошло до “неочекиване и готово необјашњиве несреће, да је судар био страховит и да је пуковник Југовић погуинуо на лицу места”.

- Јован Југовић пореклом је био из угледне београдске трговачке породице. У главном граду је завршио гимназију и 1907. године Војну академију у 36. класи и служио у инжењерским јединицама у Ћуприји и Нишу, а 1912. године упућен у Француску, где је завршио Фарманову пилотску школу у Етампу - каже Ђурђев. - По повратку у Србију постављен за команданта Прве аеропланске ескадриле Српске војске, а од 1. јануара 1913. до 1916. године командовао је Првом балонском четом. Истакао се авионским извиђањима током операција у Мачви, а касније на Солунском фронту, а по повратку с фронта, учествовао је у реорганизацији српског ваздухопловства и 1919. године постављен за команданта елитног Првог ваздухопловног пука који је био смештен на аеродрому у Новом Саду. Југовић је уз највише војне и државне почасти сахрањен 1926. године у родном Београду, а на комеморацији 28. фебруара 1927. године одлучено је да новосадски аеродром понесе његово име.

С. Ковач

Годишња такмичења

Од 1926. па до 1936. године, на аеродрому “Југовићево” одржаване су годишња такмичења војног ваздухопловства, поводом рођендана престолонаследника Петра.

- По завршетку надметања и проглашења резултата победнике су очекивале вредне и цењене награде, нарочито првопласирану посаду, којој је додељиван велики сребрни прелазни “Краљев пехар” - објашњава Ђурђев. - У Новом Саду су, у оквиру тамичења 1926. године изведени и први јавни падобрански скокови. После успешне демонстртације, падобрани су уведени у обавезну опрему летача војног ваздухопловства.

Занимљиво је да је на „Југовићеву“ био наш први ваздухопловни музеј са збирком старих авиона и других експоната, смештених у посебан хангар. Нажалост, приликом напада немачке авијације на новосадски аеродром у априлу 1941. године погођен је и хангар с авионима, те су све уништене.