Монографија о деловању Исидора Хаднађева у Радио Новом Саду
Из издавачке радионице Радио-телевизије Војводине изашла је монографија Дејана Томића „Музичка оставштина Исидора Хаднађева у Радио Новом Саду“, посвећена једној од знаменитих личности музичке продукције и музичког програма ове радиодифузне установе.
Подсетимо, у Студију М својевремено је постављено 15 плочица, у знак сећања на Антона Еберста, Ернеа Кираљија, Саву Вукосављева, Исидора Хаднађева, Ангела Влатковића, Јосипа Лорбека, Петра Бахуна... али до сада је објављена само књига о Сави Вукосављеву из пера Борка Хложана у издању „Тиског цвета”, те је савим на месту идеја Милоша Томића да се у јединственој едицији обраде и остале биографије ових новосадских музичких великана.
Исидор Ханађев рођен је, иначе, у Бечеју 1909, а преминуо је у Новом Саду 1990. године. Учитељску школу завршава у Сомбору, где је музику учио код Антона Туне Освалда, а по повратку у родну варош, град хорског певања, био је диригент хора Југословенске напредне омладине, затим Учитељског хора, Српског занатлијског певачког друштва, као и Српског црквеног певачког друштва. Биће и директор Музичке школе у Бечеју од њеног оснивања 1948. до 1960. године, а за тих 12 година школа је значајно утемељила и поправила свој статус. О томе да је Хаднађев био централна личност у музичком животу вароши бечејске сведочи и податак да је 1950. покренуо и тамбурашки одсек у школи, те да ће Бечејци бити иницијатори и такмичења музичких школа АП Војводине.
– Занимљива је чињеница да су из Бечеја пошли у свет музике још нека значајна имена: Јаника Балаж, који је свакако најатрактивније име тамбурашке музике друге половине 20. века; затим Игнац Шен, најпопуларнији виолиниста ових војвођанских простора, те Вера Ковач-Виткаи, знаменита оперска дива и изузетно вредни професор соло-певања. Поменимо овде и Цвету Сладића Чичу, који је једно време управљао Тамбурашким оркестром Радио-телевизије Војводине – подсећа Томић и напомиње да је, убрзо по формирању редакције Другог програма Радио Новог Сада на српско-хрватском језику, 1960. године, Исидор Хаднађев, као већ вишегодишњи сарадник РНС, позван да буде први музички уредник тог програма.
Поред уобичајених програмских обавеза, Хаднађев је много деловао и у музичкој продукцији ове куће. Нарочито значајни су његови радови на пољу аранжирања за солисте, хорове и тамбурашке оркестре, а у Нототеци Радио Новог Сада има евидентираних преко 230 његових аранжмана. При томе овај број, како истиче аутор монографије, свакако није коначан, будући да се многи Хаднађеви аранжмани налазе у приватној збирци његове породице.
– Значајни су његови сплетови народних песама и игара, а написао је низ аранжамана за солисте уз пратњу тамбурашког оркестра, које су изводили чланови Опере Српског народног позоришта: Озрен Бингулац, Фрања Кнебл, Адела Мирчов, Мирко Хаднађев, Јелена Јечменица, Душан Балтић, Ирена Давосир-Матановић, Михајло Миша Онешћук и Јулија Бисак. Највише је ипак написао дела за интерпретаторе народне и градске музике, за Звонка Богдана, Зорку Буташ, Даницу Обренић, Наду Воденичар, Јулку Керешевић-Гмизић, Александар и Јелену Дејановић, Нестора Габрића, Светомира Дамјановића... Ипак, када је реч о аранжманским радовима Исидора Хаднађева, онда су свакако значајна његова делатност на расписивању партитура за тамбурашки оркестар класика светске музичке сцене, од Бетовена, Шуберта и Сметане до Гаетана Доницетија и Јохана Штрауса Сина - напомиње Дејан Томић, који је и сам више од три деценије био уредник Музичког програма Радио Новог Сада.
Исидор Хаднађев се бавио и компоновањем, а теме у вокалним композицијама биле су највише везане за Војводину. Његов заштитни знак је песма „Тамбурице кад би плакат знале“, о којој се у Томићевој књизи приложени текстови Нада Воденичар, која је била прва њена интерпретаторка, те Анђелије Милић и Мерима Његомир. Хаднађев се такође бавио и мелографским радом и тако је заштитио од заборава музичку баштину Војводине и време музичке традиције у којем је живео. Није такође згорег подсетити и на то да се у Новом Саду годинама одржавао Фестивал подунавских земаља „Ој, Дунаве, Дунаве плави“, у чијем је организовању и раду учествовао управо Исидор Хаднађев.
На крају ваља истаћи да је, као њен интегрални део, уз монографију „Музичка оставштина Исидора Хаднађева у Радио Новом Саду“ приложен и компакт диск са 19 његових композиторских и аранжерских радова, листом снимљених под кровом његове матичне куће.
М. Стајић