Monografija o delovanju Isidora Hadnađeva u Radio Novom Sadu

Podsetimo, u Studiju M svojevremeno je postavljeno 15 pločica, u znak sećanja na Antona Ebersta, Ernea Kiraljija, Savu Vukosavljeva, Isidora Hadnađeva, Angela Vlatkovića, Josipa Lorbeka, Petra Bahuna... ali do sada je objavljena samo knjiga o Savi Vukosavljevu iz pera Borka Hložana u izdanju „Tiskog cveta”, te je savim na mestu ideja Miloša Tomića da se u jedinstvenoj ediciji obrade i ostale biografije ovih novosadskih muzičkih velikana.

Isidor Hanađev rođen je, inače, u Bečeju 1909, a preminuo je u Novom Sadu 1990. godine. Učiteljsku školu završava u Somboru, gde je muziku učio kod Antona Tune Osvalda, a po povratku u rodnu varoš, grad horskog pevanja, bio je dirigent hora Jugoslovenske napredne omladine, zatim Učiteljskog hora, Srpskog zanatlijskog pevačkog društva, kao i Srpskog crkvenog pevačkog društva. Biće i direktor Muzičke škole u Bečeju od njenog osnivanja 1948. do 1960. godine, a za tih 12 godina škola je značajno utemeljila i popravila svoj status. O tome da je Hadnađev bio centralna ličnost u muzičkom životu varoši bečejske svedoči i podatak da je 1950. pokrenuo i tamburaški odsek u školi, te da će Bečejci biti inicijatori i takmičenja muzičkih škola AP Vojvodine.

– Zanimljiva je činjenica da su iz Bečeja pošli u svet muzike još neka značajna imena: Janika Balaž, koji je svakako najatraktivnije ime tamburaške muzike druge polovine 20. veka; zatim Ignac Šen, najpopularniji violinista ovih vojvođanskih prostora, te Vera Kovač-Vitkai, znamenita operska diva i izuzetno vredni profesor solo-pevanja. Pomenimo ovde i Cvetu Sladića Čiču, koji je jedno vreme upravljao Tamburaškim orkestrom Radio-televizije Vojvodine – podseća Tomić i napominje da je, ubrzo po formiranju redakcije Drugog programa Radio Novog Sada na srpsko-hrvatskom jeziku, 1960. godine, Isidor Hadnađev, kao već višegodišnji saradnik RNS, pozvan da bude prvi muzički urednik tog programa.

Pored uobičajenih programskih obaveza, Hadnađev je mnogo delovao i u muzičkoj produkciji ove kuće. Naročito značajni su njegovi radovi na polju aranžiranja za soliste, horove i tamburaške orkestre, a u Nototeci Radio Novog Sada ima evidentiranih preko 230 njegovih aranžmana. Pri tome ovaj broj, kako ističe autor monografije, svakako nije konačan, budući da se mnogi Hadnađevi aranžmani nalaze u privatnoj zbirci njegove porodice.

– Značajni su njegovi spletovi narodnih pesama i igara, a napisao je niz aranžamana za soliste uz pratnju tamburaškog orkestra, koje su izvodili članovi Opere Srpskog narodnog pozorišta: Ozren Bingulac, Franja Knebl, Adela Mirčov, Mirko Hadnađev, Jelena Ječmenica, Dušan Baltić, Irena Davosir-Matanović, Mihajlo Miša Onešćuk i Julija Bisak. Najviše je ipak napisao dela za interpretatore narodne i gradske muzike, za Zvonka Bogdana, Zorku Butaš, Danicu Obrenić, Nadu Vodeničar, Julku Kerešević-Gmizić, Aleksandar i Jelenu Dejanović, Nestora Gabrića, Svetomira Damjanovića... Ipak, kada je reč o aranžmanskim radovima Isidora Hadnađeva, onda su svakako značajna njegova delatnost na raspisivanju partitura za tamburaški orkestar klasika svetske muzičke scene, od Betovena, Šuberta i Smetane do Gaetana Donicetija i Johana Štrausa Sina - napominje Dejan Tomić, koji je i sam više od tri decenije bio urednik Muzičkog programa Radio Novog Sada.

Isidor Hadnađev se bavio i komponovanjem, a teme u vokalnim kompozicijama bile su najviše vezane za Vojvodinu. Njegov zaštitni znak je pesma „Tamburice kad bi plakat znale“, o kojoj se u Tomićevoj knjizi priloženi tekstovi Nada Vodeničar, koja je bila prva njena interpretatorka, te Anđelije Milić i Merima Njegomir. Hadnađev se takođe bavio i melografskim radom i tako je zaštitio od zaborava muzičku baštinu Vojvodine i vreme muzičke tradicije u kojem je živeo. Nije takođe zgoreg podsetiti i na to da se u Novom Sadu godinama održavao Festival podunavskih zemalja „Oj, Dunave, Dunave plavi“, u čijem je organizovanju i radu učestvovao upravo Isidor Hadnađev.

Na kraju valja istaći da je, kao njen integralni deo, uz monografiju „Muzička ostavština Isidora Hadnađeva u Radio Novom Sadu“ priložen i kompakt disk sa 19 njegovih kompozitorskih i aranžerskih radova, listom snimljenih pod krovom njegove matične kuće.       

M. Stajić