За трећи мораторијум одобрено 9.000 захтева - 90 милиона евра

Пријаве за трећи мораторијум могу се поднети до краја априла.

За трећи мораторијум пријавили су се дужници чији укупан дуг на основу кредита износи око 600 милиона евра, а Васић је гостујући у Уранку на ТВ К1 истакао да то није много за банкарски сектор који је стабилан и ликвидан.

Навео је да је у првом мораторијуму укупно дуговање износило две милијарде евра, а око милијарду у другом, док је сада тај износ још мањи.

"То значи да добар део првиреде и грађана извршава своје обавезе, да је постигнута ликвидиност и да постоји могућност да се плаћају обавезе, што је добро и за клијенте и за банке", нагласио је Васић.

Додаје да је лакше пребродити кризу када је банкарски сектор стабилан и ликвидан.

"Клијенти се у овом мораторијуму јављају банци, попуне формулар и пошаљу захтев, и ако испуњавају критеријуме, могу да добију олакшице, односно застој у отплати. Клијенти могу да пошаљу захтев до краја априла и минимум је шест месеци одлагања отплате. За тај временски период се обрачунава камата, али се не наплаћује, мада клијенти могу да плаћају и само камату да би им било лакше након истека тих шест месеци", објашњава Васић.

Како каже, рата у мораторијуму не сме да буде већа него што је била пре захтева за мораторијум.

Васић је нагласио да се репрограмирање не плаћа, тако да по том основу нема додатних трошкова.

Упитан како је дошло до толиког раста цене стамбених кредита, иако нема и великог повећања захтева за кредите у банкама, Васић каже да је до тога дошло пошто грађани Србије у иностранству могу да узму јефтиније кредите.

"Раније је учешће кредита у стамбеној градњи била око 30 до 32 одсто, а сада је око 20 до 22 одсто, тако да је дошло до малок помака и смањања куповине станова на кредит. Сада просечан стамбени кредит у банкарском сектору износи око 30.000 евра", навео је Васић.

Додао је да је сада јако повољна камата за стамбене кредите, пошто износи између 2,5 и 2,8 одсто.

Да би неко физичко лице добило период мировања у отплати обавеза од шест месеци, у оквиру трећег мораторијума, мора да испуни један од предвиђених услова: да је 15. децембра 2020. године био у доцњи дужој од 30 дана у материјално значајном износу, а то је више од 1.000 динара по било ком кредитном производу или да је у моменту подношења захтева имао статус незапосленог лица.

Олакшице може да добије и дужник који је у последња три месеца остварио просечан приход (зарада или пензија) испод просечне зараде, и ако му степен кредитне задужености (месецни ануитети кредита, пет одсто лимита дозвољеног прекорачења и лимита за кредитне картице) прелази 40 одсто просечног нето месецног прихода у последња три месеца, док је просечан месечни приход мањи за 10 одсто или више у односу на приходе пре 15. марта 2020. и при томе у последња три месеца не прелазе 120.000 динара.

Правна лица и предузетници испуњавају услове ако су 15. децембра 2020. године били у доцњи дужој од 30 дана у материјално значајном износу, а то је износ већи од један одсто потраживања банке или преко 10.000 динара по било ком кредитном производу.

Такође, ако је у периоду до дана подношења захтева пословни приход дужника (промет за предузетнике паушалце) мањи за 15 одсто и више у 2020. години, у односу на пословни приход из истог периода prеthodnе године.