Архив града: Пронађена капија фабрике „Икарус“
НОВИ САД: Захваљујући оштром оку и истраживању суграђанина Бранка Радоњића, до Историјског архива града је недавно стигла занимљива информација - у близни Саобраћајне школе “Пинки” и Средњошколског дома “Бранково коло” налази се оригинална капија новосадске фабрике авиона “Икарус”.
Не кријући узбуђење због открића, директор Историјског архива града Петар Ђурђев каже да се након консултација с колегама из Завода за заштиту споменика културе Града дошло до закључка да капија заиста представља живи споменик на време када је Подбара била индустријски центар Новог Сада и да носи сећање на време када се ваздухопловна грана војне индустрије развијала у нашем граду.
„Икарус“ је настао из малог и презадуженог предузећа „ Индустрија мотора Протић и другови“ која се налазила у Шумадијској улици 12 и које се због лошег руковођења у јесен 1923. године нашло у стечају.
Фабрика је правила четири школска авиона који су рађени по домаћим плановима које је Министарство војске и морнарице бесплатно уступило, али без гаранције да ће их држава откупити, објашњава Ђурђев.
Како каже, израду су пратиле велике потешкоће, нарочито по питању стручне радне снаге.
Кад је постало јасно да се радови не могу привести крају без реорганизације фабрике, одлучено је да се ангажује стручно вођство и да се друштво у финансијском погледу растерети. То је пензионисани војни пилот хидроавиона, капетан корвете, Димитрије Коњевић искористио и основао ново предузеће заједно с инжењером Јосипом Миклом, браћом др Милојем и Душаном Ковачевићем и Ђорђем Радуловићем. Конститутивна седница Командантног друштва одржана је 13. октобра 1923. године и основано је предузеће „Икарус - прва српска индустрија аероплана, аутомобила и стројева Ковачевић и другови“. Следећи организациони корак био је стварање акционарског друштва 1924. године, с капиталом од 2.000.000 динара, а тај статус фирма је задржала до национализације 1946. године, наводи Ђурђев.
Само два дана након званичног оснивања донета је одлука да се настави конструкција четири мала “бранденбурга” и даље без гаранције од државе да ће бити откупљени. Комплетирање планова и нацрта, набавка материјала, упошљавање стручних радика трајали су до почетка 1924. године. Према речима Петра Ђурђева услед реорганизације радови на четири авиона су започели тек у јануару 1924. године, а први од њих је довршен 3. марта 1924. године. Након пробних летова који су трајали од 20. до 27. марта, уследила је званична предаја летелице 28. марта 1924. године и био је то први серијски израђен авион.
Још док су трајали радови, фабрици је пошло за руком да закључи с државом први уговор за даљу конструкцију ваздухоплова, истиче Ђурђев.
По његовим речима, уговор се односио на градњу хидроавиона школског типа који су се користили за обуку ђака пилота Поморско-ваздухопловне команде.
Након формирања акционарског друштва, предузеће је поново реорганизовано, како би се постигао што рационалнији рад. Тада је израда хидроавиона добила јачи замах, па је први довршен крајем октобра 1924. године. Пробно летење је било успешно, а обављено је између 10. и 24. новембра 1924. године, наводи наш саговорник.
Фабрика „Икарус“ произвела је 18 малих „бранденбурга“ под фабричком ознаком „Икарус тип ШБ“ (школски „бранденбург“). „Икарусови“ примерци су били опремљени моторима два типа, снаге 100 коњских снага. У току 1928. године завршена је нова фабрика авиона у Земуну и исте године је у њој почела производња војних авиона сходно уговору који је „Икарус“ потписао с надлежним министарством 1927. године. Све до 2. новембра 1932. године погон у Новом Саду је производио хидроавионе, а погон у Земуну борбене авионе. Након тога новосадска производња се гаси и комплетна производња и управа фабрике је пресељена у Земун, а преостале некретнине у Новом Саду су продате...сем капије.
С. Ковач