Мале занатске пиваре у чабру

На нашем тржишту има око 40 занатских пивара, а у укупној производњи и продаји на домаћем тржишту захватају мали проценат који не прелази три посто. Поред њих, ту су и многе кућне, некомерцијалне пиваре, а захваљујћи свима њима љубитељи пива у прилици су да уживају у производу различитом од оног који нуде индустријске пиваре - укусима и аромама цитруса, јагоде, краставца, карамеле... 

И таман кад је ова грана пиварске индустрије узела замах и кад је изгледало да ће се све више занатских пивара отварати и да ће се тржиште ширити - све се врло брзо променило. Наиме, пандемија коронавируса утицала је на готово све сегменте живота и рада, а с тим су се, неминовно, суочили и велики произвођачи пива, али и они мали. Потрошња и продаја занатског пива знатно су опале, јер већ практично годину дана угоститељски објекти раде далеко мањим капацитетом од уобичајеног, а није било ни фестивала на којима су се занатске пиваре представљале и упознавале тржиште са својом понудом. Смањена потражња је до сада већ затворила неколико занатских пивара, а будући да пандемија не посустаје, може се десити да се број крафт пивара додатно смањи - и то је проблем с којим се суочавају и произвођачи крафт пива у Европи.

По речима председника Удружења малих независних пивара Србије Дејана Смиљанића, занатске пиваре суочене су с великим проблемима.

- Према нашим проценама, мале занатске пиваре доживеле су пад између 80 и 90 одсто и већ сад их је пет-шест затворено, а још седам их је поднело захтев за престанак рада и у статусу су мировања - каже Смиљанић. - У Србији је крафт пиварство у зачетку и највише занатских пивара отворено је 2018. и 2019. године - и њихово пословање је веома рањиво, оптерећене су кредитима... Уз то, треба рећи и да је важно да се јавност упозна с чињеницама и разликама које постоје када је у питању пословање занатских пивара у Србији и у Европи. Наиме, у Србији је сировина дупло скупља и готово све потребно за производњу се увози, док је финални производ далеко јефтинији него на европском тржишту.

- У занатским пиварама, директно, нема пуно запослених - око 300, али је њихово пословање важно и за оне с којима се у ланцу производње и дистрибуције сарађује, а тиме се број оних који зависе од њиховог рада знатно повећава - каже Дејан Смиљанића. - Занатске пиваре важне су и због разноврсности понуде, јер је последњих година, захваљујући управо њима, она далеко другачија и богатија.

Будући да ситуација није добра, из Удружења је упућен предлог надлежниим минстарствима да се обезбеди помоћ овој области, али се од разговора није далеко одмакло.

- Предложили смо да нам се, пошто није урађено ништа системски, пружи подршка по моделу који је промењен, и то већ два пута, на хотеле. То би било једноставно урадити, јер постоји регистар занатских привара с подацима о годишњој производњи. Помоћ коју би мали пивари на тај начин добили много би значила за одржавање производње и даљи рад, а износ који би, по том моделу, пиваре укупно као подршку добиле био би једнак износу који је упућен само једном хотелу у Београду - каже Смиљанић.

Иако је због пандемије коронавируса смањена потражња и потрошња пива, има и занатских пивара у којима се производе сличне количине пива као и пре пандемије, а то је случај у новосадском “Збиру”, који послује од 2015. године.

- Капацитет производње је 20.000 литара пива месечно и успели смо да сачувамо сличан обим производње као и пре пандемије коронавируса - каже Ненад Јанић из производње “Збира”. - То је резултат сталног улагања у осавремењавање производње, ширења палете производа, а окренули смо се и страним тржиштима. Тако се сада наша пива, поред пласмана на домаћем тржишту, налазе и на тржиштима Велике Британије, Холандије, Кине, а извоз је кренуо прошле године.

Д. Млађеновић