Male zanatske pivare u čabru

Na našem tržištu ima oko 40 zanatskih pivara, a u ukupnoj proizvodnji i prodaji na domaćem tržištu zahvataju mali procenat koji ne prelazi tri posto. Pored njih, tu su i mnoge kućne, nekomercijalne pivare, a zahvaljujći svima njima ljubitelji piva u prilici su da uživaju u proizvodu različitom od onog koji nude industrijske pivare - ukusima i aromama citrusa, jagode, krastavca, karamele... 

I taman kad je ova grana pivarske industrije uzela zamah i kad je izgledalo da će se sve više zanatskih pivara otvarati i da će se tržište širiti - sve se vrlo brzo promenilo. Naime, pandemija koronavirusa uticala je na gotovo sve segmente života i rada, a s tim su se, neminovno, suočili i veliki proizvođači piva, ali i oni mali. Potrošnja i prodaja zanatskog piva znatno su opale, jer već praktično godinu dana ugostiteljski objekti rade daleko manjim kapacitetom od uobičajenog, a nije bilo ni festivala na kojima su se zanatske pivare predstavljale i upoznavale tržište sa svojom ponudom. Smanjena potražnja je do sada već zatvorila nekoliko zanatskih pivara, a budući da pandemija ne posustaje, može se desiti da se broj kraft pivara dodatno smanji - i to je problem s kojim se suočavaju i proizvođači kraft piva u Evropi.

Po rečima predsednika Udruženja malih nezavisnih pivara Srbije Dejana Smiljanića, zanatske pivare suočene su s velikim problemima.

- Prema našim procenama, male zanatske pivare doživele su pad između 80 i 90 odsto i već sad ih je pet-šest zatvoreno, a još sedam ih je podnelo zahtev za prestanak rada i u statusu su mirovanja - kaže Smiljanić. - U Srbiji je kraft pivarstvo u začetku i najviše zanatskih pivara otvoreno je 2018. i 2019. godine - i njihovo poslovanje je veoma ranjivo, opterećene su kreditima... Uz to, treba reći i da je važno da se javnost upozna s činjenicama i razlikama koje postoje kada je u pitanju poslovanje zanatskih pivara u Srbiji i u Evropi. Naime, u Srbiji je sirovina duplo skuplja i gotovo sve potrebno za proizvodnju se uvozi, dok je finalni proizvod daleko jeftiniji nego na evropskom tržištu.

- U zanatskim pivarama, direktno, nema puno zaposlenih - oko 300, ali je njihovo poslovanje važno i za one s kojima se u lancu proizvodnje i distribucije sarađuje, a time se broj onih koji zavise od njihovog rada znatno povećava - kaže Dejan Smiljanića. - Zanatske pivare važne su i zbog raznovrsnosti ponude, jer je poslednjih godina, zahvaljujući upravo njima, ona daleko drugačija i bogatija.

Budući da situacija nije dobra, iz Udruženja je upućen predlog nadležniim minstarstvima da se obezbedi pomoć ovoj oblasti, ali se od razgovora nije daleko odmaklo.

- Predložili smo da nam se, pošto nije urađeno ništa sistemski, pruži podrška po modelu koji je promenjen, i to već dva puta, na hotele. To bi bilo jednostavno uraditi, jer postoji registar zanatskih privara s podacima o godišnjoj proizvodnji. Pomoć koju bi mali pivari na taj način dobili mnogo bi značila za održavanje proizvodnje i dalji rad, a iznos koji bi, po tom modelu, pivare ukupno kao podršku dobile bio bi jednak iznosu koji je upućen samo jednom hotelu u Beogradu - kaže Smiljanić.

Iako je zbog pandemije koronavirusa smanjena potražnja i potrošnja piva, ima i zanatskih pivara u kojima se proizvode slične količine piva kao i pre pandemije, a to je slučaj u novosadskom “Zbiru”, koji posluje od 2015. godine.

- Kapacitet proizvodnje je 20.000 litara piva mesečno i uspeli smo da sačuvamo sličan obim proizvodnje kao i pre pandemije koronavirusa - kaže Nenad Janić iz proizvodnje “Zbira”. - To je rezultat stalnog ulaganja u osavremenjavanje proizvodnje, širenja palete proizvoda, a okrenuli smo se i stranim tržištima. Tako se sada naša piva, pored plasmana na domaćem tržištu, nalaze i na tržištima Velike Britanije, Holandije, Kine, a izvoz je krenuo prošle godine.

D. Mlađenović